понедељак, 28. децембар 2009.

Isto, isto!

Danas smo M i ja igrali ovu igru spajanja parova istih. Dok sam ja spremala ručak, M je sedeo na podu kuhinje sa fotografijama nekoliko voćki i nekoliko komada povrća i poslužavnikom sa tim istim voćem i povrćem. Prvobitna ideja koju sam videla na blogu Making of a Montessori Mum je bila da spoji parove istih, ali kako je on to uradio u roku od nekoliko sekundi, zabrinula sam se da je igri kraj. A, onda mi je pala na pamet ideja da igru povedem u drugom pravcu, kao neku vrstu igre memorije. Okrenula sam sve fotografije licem dole, pokazala mu kako da okreće i vraća slike dok ne nađe isto. Bio je oduševljen! Tražio je nebrojeno puta da ponovimo od početka, a ja bih zamenila mesta fotografija pre početka svake ture. Evo sve to u slikama:
ovaj deo mu je držao pažnju, pa..., 5 sekundi


igra memorije: hmm, da li je to krompir?


''Isto, isto!''

Kad je interesovanje počelo da jenjava (a mama završila poslove oko ručka (: ), malo smo proćaskali o bojama i teksturi današnjih ''igračaka''.

четвртак, 24. децембар 2009.

Naše prve ručno rađene novogodišnje čestitke

Sigurna sam da će se baba i deda u Srbiji, a i ostali kojima šaljemo ove čestitke, obradovati delićima crteža koje je uradio njihov M lično. Iako mi ručni rad bilo koje vrste ne ide od ruke, odvažila sam se da bar sa makazama, skalpelom, lepkom i malo šljokica uradim ove čestitke od početka. Naravno, muža sam odmah angažovala da mi asistira u ovoj operaciji.
Kako sve moje ideje nastaju u trenutku i osoba sam koja mora odmah da ih realizuje inače ništa od njih, krenula sam da sečem čestitke od raznobojnog papira i tek tu otkrila da imam samo zeleni i plavi. Al, dobro, šta ćemo sad, sve će čestitike biti plave i zelene. Onda sam krenula da iscrtavam forme koje ću da izrežem sa prednje strane čestitki, pa shvatila da nema šanse da ću moći da izrežem Sneška ili Deda Mraza skalpelom. Tako da je na svim čestitkama motiv jelke, koja može lako da se izreže iz kartona. Ostatak je išao glatko. Izrezali M'ove crteže na odgovarajuću veličinu, zalepili sa unutrašnje strane, sipali malo lepka i šljokica čisto radi malo svečanijeg efekta i evo ih!

Ne izgledaju baš najprivlačnije, ali bitno je da su od srca :)
A, izrezane jelkice je M dobio da po njima lepi majušne nalepnice u obliku ukrasa za jelku. Još malo fine motorike, he, he ;)

понедељак, 21. децембар 2009.

Prošle sedmice...

Ova nedelja je po mnogo čemu bila puna iznenađenja. Prvo, sneg u Podgorici! Sreća, sreća, radost! Naravno, moja, pošto M nije hteo ni da pipne sneg, previše mu je hladan. Eh, ova današnja deca, c,c,c... Drugo, M je počeo sam da se igra! Ne znam da li je faza, ali ja uživam. Do sada sam ja bila uključena u svaku, ali baš svaku njegovu igru. A, od pre nekoliko dana provodi po čitav sat u samostalnoj igri: hrani, ušuškava u krevet, vodi u šetnju one male figurice Majstor Boba, Vendi i čike iz Lego setova. Uz put priča sa njima, oni razgovaraju, za sada su to konverzacije koje se svode na: Ja sam Bob, kako si? , ali i to je nešto, zar ne! Oni voze i voze se u raznim vozilima, pronalazi im dom svuda po kući... Zato sam mu nacrtala ovaj plan grada i ulica koji se vidi na prvoj slici, tako da ih sad vodi i u prodavnicu, poštu, posećuju se međusobno,... Na poleđini ovog hamera sam nacrtala zoološki vrt, pa je po celi sat u stanju da ređa životinje u njihove kaveze.
I ranije je voleo da upoređuje i pronalazi parove istih stvari, ali ove nedelje je to baš došlo do izražaja. Zato smo igrali par igara, a ova na drugoj slici je samo jedna od njih. Izdvojila sam figurice životinja koje se poklapaju sa onima na slikama u knjizi i on pronalazi parove. Ovu igricu smo igrali već par puta i baš mu se sviđa. Jednom ju je čak sam započeo.
U životu nam je plejdo koji smo napravili pre skoro mesec dana, tako da se sa njim igramo bar svaki drugi dan. M je slikao rukama (fingerpainting), počeo je da se interesuje za slaganje Lego kockica, a na prvoj slici u srednjem redu je naša igra sa skuvanim špagetama. Bacali smo ih na ploču od stola koju sam izdigla u skoro uspravni položaj, špagete bi se naravno zalepile i to je bilo tako zabavno, da M nije prestajao da ciči od sreće. Znam, znam, ne igraj se sa hranom, ali nisam mogla da odolim! :)
M i dalje voli da ubacuje predmete u otvore, tako da mu često pravim nove zanimacije ovog tipa. Ovog puta sam na poklopcu od kutije za cipele izbušila nekoliko rupa u veličini okruglih makarona, i on ih kroz rupe gura u kutiju. Kad ih ubaci, podigne poklopac, uzme makarone, vrati poklopac, i sve tako.
I našu kuću drma praznična groznica. Nešto praznične dekoracije je već gotovo, postoji mnogo planova, nešto se nadam da ću ostvariti, gotove su i naše, domaće čestitke u čijem je stvaranju učestvovala cela porodica, ali o tome posebno...
M je ukrašavao nacrtanu jelku čupkajući komadiće plejda, onda je tražio da ''bude taktorče jep'',pa je mama nacrtala traktor, a M je i njega ukrasio tačkicama plejda. Malo fine motorike lukavo uključene u igru, a, šta kažete, lukava mama! ;)
Uf, ovo je bio jedan baš dug post!
Prijatnu nedelju svima želim!

петак, 11. децембар 2009.

Prekratiti zimski dan - nekoliko ideja

Šta mi radimo ovih dana:
1. pisanje po palenti -mama smiles, odlična razonoda za momente kad kenjkavost dostigne vrhunac
2. pecanje na ''uradi sam način''-Škrabalica
3. ubacivanje novčića kroz prorez na poklopcu; ume da mu zadrži pažnju i po 15 minuta
4. domaći plejdo po Škrabalicinom receptu: najtoplije preporučujem, ovaj naš odoleva već 2 nedelje, jedino što mu je boja postala nedefinisana, ali, ko još za to mari
5. spuštanje automobilčića niz ''rampu''
6. pomaganje pri sređivanju suđa iz mašine, ja mu dam korpicu sa priborom za jelo, on sortira kašike i viljuške, pa onda male i velike kašike... Ovo je rezultiralo time da sad dođe do mašine otvori je i kaže: Da se igamo! :P
Tu su i fingerpaint, pena za brijanje, pisanje markerima po kuhinjskom ubrusu, ustvari, bilo koja senzorna aktivnost, po mogućstvu neka kojom se pravi UŽASAN nered :)



среда, 09. децембар 2009.

Dete voli oblike, a mama kredu


I, onda, ''trči do kruga, trk do romba, a gde je kvadrat'', i tako dalje, shvatili ste poentu :)

Pirinač i slagalice...

...dve M'ove ljubavi, spojene u jednu aktivnost koja ga je zaokupila dobrih 40 minuta. Dovoljno da mama pije svoju kafu i samo sa vremena na vreme vrati komade slagalice u pirinač. Na pod neki peškir ili prostirku koju ćete kasnije moći lako da istresete, još nekoliko slagalica za zamenu kad jedna dosadi, u kutiju sa pirinčem sakrijete delove slagalice i zabava može da počne. M je sve vreme imao tako napet i zamišljen izraz lica koji govori ''Ozbiljan posao u toku''.
A, onda otkrije još zanimljiviji deo, vraćanje delova slagalice u pirinač, pa mama ne mora ništa da radi ;)
Inače, ovo je prvi puta da sam se usudila da mu dam da se igra sa pirinčem unutra, ranije sam ga isključivo iznosila na terasu. Ipak, prijatno me iznenadilo što je rasutog pirinča bilo veoma malo. Ideja za ovu aktivnost potekla sa bloga The Adventures of Bear.

недеља, 29. новембар 2009.

Bubamare

Kao što sam već više puta pomenula, M zaista voli geometrijske oblike i uživa u svakoj aktivnosti u kojoj se radi nešto sa oblicima. Tako sam danas isekla dva ovalna oblika od crvenog papira i dosta krugova i kvadrata od crnog kolaž papira. Onda sam ih zalepila na celofan izrezan sa unutrašnje kesice od pakovanja žitarica da bi mogao sam da ih odlepi i stavi na jednu od dve bubamare: jednu sam počela sa krugom, drugu sa kvadratom, a ostalo je bilo njegov posao.
U roku od par minuta je izlepio prvo sve kvadrate na jednu, a onda i krugove na drugu bubamaru i to je bilo to. Tako da za sledeću sličnu aktivnost moram smisliti nešto zahtevnije i izazovnije, npr. više različitih oblika ili oblike u različitim bojama.
U svakom slučaju, svidelo mu se, zadovoljan je nastavio da se igra i gleda svoja posla, što je i mami i bio cilj, jer kad god završi neku aktivnost koja mu se sviđa, znam da sam kupila bar pola sata mira :P

четвртак, 26. новембар 2009.

Domaća pica na više načina

Nikada plejdo nije bio tako ineresantan i nikada nije zaokupio M'ovu pažnju na skoro sat vremena, kao što je bio slučaj sa testom za picu. Naravno, ni samo testo ne bi bilo tako interesantno bez jestivog nadeva, paprike, tikvice, brokolija, koji je svesrdno jeo, sa sve živim testom, u toku svog kulinarskog majstorisanja.
I, tako, dok je mama prvi put u životu razvlačila testo za domaću integralnu picu (koju je, usput, M pominjao od zadnjeg puta kad smo jeli kupljenu picu, a on dobio koricu da gricka), M se zanimao mešenjem svoje pice. Malo se pomogao i sekačima za plastelin i čini mi se da je bio vrlo zadovoljan finalnim rezultatom, jer je odmah potrčao da je pokaže tati, kad je ovaj stigao kući.
Mamina pica ipak nije tako ukusna kao kupljena, možda zbog manjka soli i šunke, ali su se zato mama i tata pošteno najeli (njihova je bila sa sve solju i šunkom).
I, pošto je pica tema priče zadnjih nekoliko dana, sinoć sam mu napravila od kutije od žitarica ovaj kartonski set u kojem ima testo za picu i komadići brokolija, paradajza, pečurki i tikvica, plus jedno pečeno jaje i jedna ljuta papričica. Sad sam osuđena da po celi dan ’’jedem’’ picu i govorim ’’uf, uf’’ kad ’’naiđem’’ na ljutu papriku, što izaziva ogromno oduševljenje.


субота, 14. новембар 2009.

Mašta

M me u poslednje vreme neprestano prijatno iznenađuje izjavama koje sve ukazuju na razvijanje jedne divno maštovite i kreativne osobe. Znam da ovaj blog ne bi trebalo da je namenjen maminom hvalisanju o tome kako je njeno dete lepo i pametno, ali nekoliko njegovih poslednjih izjava su me prosto oborile sa nogu:




Prvo je dok smo crtali i pravili kolaž za jednu od svojih škrabotina rekao da je avion.










A ove fleke od farbe na trotoaru ispred naše kuće su, očigledno, ''maji kamion, veiki kamion''.

уторак, 10. новембар 2009.

Šareni kišobrančići

Još jedna igrica, zabavna, laka za pravljenje, inspirisana kišom koja danima lije, lije... Papir, sa iscrtanim drškama od kišobrana zalepljen za metalni pleh, od kolaž papira izrezane kape kišobrana u bojama drški(može bilo koji papir u boji, ali ja sam imala samo raznobojni kolaž papir), komadići magneta zalepljeni za poleđinu kapica. I, eto još jedne igre sparivanja boja. M me je prilično iznenadio kad je iz prve tačno spario sve boje.


понедељак, 09. новембар 2009.

Kutija od pice se duplo isplati

Pre neki dan, dok je M spavao, krenem da izbacim smeće i između ostalog kutiju od pice od prethodne večeri. I tako, gledam kutiju, sve mi nekako žao da je bacim, ovaj karton će biti dobar za nešto, razmišljam. Uđem unutra i krenem da razmišljam šta da napravim. Krenem da sečem krug u sredini, mislila sam da opet napravim neku igru sa oblicima, ali krug mi nekako ispada sve širi i širi i na kraju napravim ovo....

Čim se probudio M je ugledao ''koš'' i celo popodne se igrao bacajući lopte i svakakve druge sitnije igračke kroz njega. Evo kako još može da se koristi :)


I, onda, nešto razmišljam da mora da sam poludela: skupljam svaki karton koji nam prođe kroz kuću, žao mi je da bacim čak i čaše od jogurta, a da ne pominjem kako se ophodim prema novinama, ukrasnom papiru i bilo kom komadu starog papira.
Ipak, kad vidim kako se moj dečak fino zabavlja sa ''igračkom'' za koju mi je trebalo celih 10 minuta da je napravim, nekako se osetim baš... ponosno!
Kao što lepo piše u uvodu Škrabalicinog bloga: Igračke uvek možete kupiti ali je mnogo zabavnije napraviti ih.
I, da, ovo na kutiji jesu fleke od masti, ali zar nije šarmantnije tako :)

уторак, 03. новембар 2009.

Sparivanje boja i kutija od jaja

Ne verujem da sam se ja ovoga prva setila, ali evo ideje: okrenula karton za jaja naopako, vodenim bojama obojila vrhove u bojama slamki, i eto M'ove nove omiljene igračke. E, sad, da bi stavio slamku u rupu iste boje treba mu moje navođenje, tipa: ''Pokaži mami gde je rupa ove boje. Je li to žuta boja?'' Kao što se vidi na slici, kad sam radi povezivanje po boji mu nekad ide bolje nekad lošije. Ali, evo treći dan karton za jaja stoji na njegovom stolu i ne dozvoljava da ga sklonim čak ni da bi se igrali sa plejdom.
 P.S. Nešto slično, ali još zahtevnije, sam davno videla na blogu Montessori Beginnings.

четвртак, 29. октобар 2009.

Slušaj pažljivo...


M već dva dana ima jako visoku temperaturu koja ne jenjava. Naravno da nije raspoložen ni za kakvu aktvnost koja uključuje pomeranje iz maminog krila. Čak mu ni boravak napolju ne prija, iako je vreme divno za ovo doba godine.
Ono što nam preostaje su knjige, slagalice, nalepnice i 10 epizoda Majstora Boba dnevno :)
Zato dok smo napolju igramo igru slušanja. Skrenem mu pažnju na neki zvuk, a on mi kaže šta je to. Danas sam, da bih ovu igru učinila još malo zanimljivijom, nacrtala sve ono čije zvukove obično čujemo dok smo napolju ovih dana. Poneli smo crtež i bojice i udobno se smestili na stolicu na terasi . Kad bi čuli neki zvuk, pitam ga šta se to čuje, on uglavnom tačno odgovori, onda ga pitam gde je to na slici i da li hoće da ga oboji (iskoristim da ga pitam i kojom će bojom da boji, lukava mama), a onda bi M obojio taj predmet.
E, sad, ja ne umem baš da crtam, ali bitno je da on shvata šta je na crtežu, i nije da M ume da boji, ali bitno je da krene sa bojenjem od zadatog predmeta. Igru je odmah razumeo i svidela mu se. Kasnije, pre nego što sam stigla da fotografišem,''doradio'' je crtež. I kasnije smo tokom dana razgovarali o tome šta smo čuli dok smo bili u dvorištu, a on je tvrdio da je čuo i ''čiku'' i ''vetar'', pa je i njih obojio. Malo vežbe izoštravanja čula, malo vežbe govora, malo crtanja, sve u svemu, ovu igricu ćemo maksimalno iskoristiti i narednih dana.

субота, 24. октобар 2009.

Čizmice i barice


Nebo tmurno, kiša pada celi dan,
gumenjake na nogice, u barice radostan!
(Ala mama rimuje :))))

Oblici

M je zaluđen oblicima. Svuda ih prepoznaje i imenuje. Za sada zna krug, kvadrat, trougao, pravougaonik, romb i zvezdu. Krug je i dalje favorit.
Zato sam pre par dana na brzinu nacrtala po jedan od četiri osnovna oblika na parčetu papira i dala mu njegov kamion sa oblicima da ih sortiramo. Međutim, M je ovo shvatio kao slagalicu i uporno pokušavao da oblike stavi na tačno mesto na papiru gde sam ih ja nacrtala. A onda se nervirao kad sledeći oblik nije imao gde da stavi. Zato je ova igrica dobila unapređenje dok je on spavao; još po nekoliko crteža od po svakog oblika. Pravi HIT!
Evo fotografija pre i posle. Ne obraćajte previše pažnje na crteže, nije da se pravdam, ali M prilično kratko spava pa su nastali u žurbi :)


среда, 21. октобар 2009.

Beograd

iako smo u Beograd išli ne baš lepim povodom, to jest, zbog moje operacije, to nas nije sprečilo da se lepo provedemo.
Još pre puta sam odlučila da će izložba Dinosaurusi u Beogradu biti nezaobilazna stanica. I, zaista, provod je bio odličan, bar sudeći po M. U sklopu izložbe je i dečja igraonica, sa temom dinosaurusa, naravno, a ja, iako ne volim igraonice (puno dece koja se sudaraju, padaju, plaču, praćenje jednogodišnjaka, koji bi da radi isto što i velika deca, u stopu)ova me svojim sadržajem baš oraspoložila.
Od srca preporučujemo!
O ostalim aktivnostima mogu da pripovedam samo iz druge ruke,ali znam da je bio oduševljen Vojnim muzejom na Kalemegdanu i svom izloženom mašinerijom, reči ''tenk'' i ''top'' su odmah ušle u njegov skromni rečnik. Izložba Ribe u Prirodnjačkom muzeju je takođe vredna pomena, a Zoološki vrt, pa..., nismo sigurni koliko mu se svideo, a koliko se uplašio :)
I Dunavski kej, reka, zalazak sunca, ribari, ogromni mesec nad Beogradom, patke, sve je ostavilo snažan utisak.
Ali, seljače ostaje seljače čak i u velegradu! Svuda je ganjao pse, mačke, vrapce, a golubovi su bili posebno zadivljujući, samo na njih smo potrošili par kutija keksa:)



четвртак, 01. октобар 2009.

Žiiiiiiiir!

Kuća nam je puna žireva, što je vrlo nezgodno kada imate jednogodišnjaka koji ih toliko voli, pa po celi dan idem za njim i pomno ga pratim da koji ne strpa u usta. Mada je već nauči da žir jedu veverice a ne ljudi :)
Prava su inspiracija. Već zamišljam šta ćemo sve sa njima raditi kad M malo odraste.
Za sada mu je ovo veoma zabavno. Žiru sam nacrtala lice, a on mu onda skida i vraća kapu i govori ''Dan'', kao u Dobar dan :)
Dve, ne tri muve jednim udarcem: besplatna zanimacija od bar 15 minuta, vežba fine motorike i uz to vežba iz finog ponašanja. Samo, šteta što slabo ko nosi šešire ovih dana.


среда, 23. септембар 2009.

Jedan Montezori, molim!

Montezori način rada sa decom me je veoma zainteresovao već pri prvom susretu sa ovim pojmom. Od kad sam rešila da krenem da neke Montezori aktivnosti primenim kod M, počela sam više da čitam i informišem se na netu. E, tu upadoh u klopku!
Na mnogim Montezori blogovima sam gledala kako mame i profesionalni Montezori nastavnici prezentuju nove aktivnosti deci. Moj pokušaj da M'u predstavim bilo koju novu aktivnost na takav način nikad nije dao rezultata, što me je veoma frustriralo. I, onda se vratim osnovnom Montezori štivu. Krenem od početka: Šta je Montezori, koji su osnovni principi? I, onda, bam! Pa, dobro, bre, ženo,lepo piše, deca najboje uče kad sama kontrolišu šta će i kada raditi!
Od tad mu samo pokažem kako se nova aktivnost izvodi, ako nije zaineteresovan ostavim je na VIDNO mesto sa ostalim igračkama i, voila!, M je počeo da se sa vidnim ineresovanjem igra sa mnogim stvarima koje sam ranije pokušala da mu nametnem. Juče sam ga, na primer, ovako zatekla, kako ubacuje slamčice u kutiju od Cedevite, i kad ih je sve ubacio, rekao je sam sebi ''Bavooo'', i prešao na drugu zanimaciju.
Blesava mamo!

субота, 19. септембар 2009.

Između sunca i kiše...

...krademo svaki trenutak da ga provedemo napolju.
Naše dvorište je neiscrpan prirodnjački udžbenik za našeg malog istaživača. Pored pasa i mački, tu se nađe i po koja kornjača, po neki jež, puževi, golaći i obični, ptice, insekti, cveće i lišće u svim bojama jeseni.

Koristimo kratke sunčane intervale da se M još malo igra sa vodom, skupljamo i sortiramo lišće i cveće po boji (prilično dobro mu ide na moje iznenađenje), hvatamo insekte u teglu, M ih sa ogromnom radoznalošću posmatra, pa ih onda pustimo da idu.

Ranije nisam volela jesen, ali sad se sve promenilo. Ova jesen je divna :)



субота, 12. септембар 2009.

Ideja jedne mame

Pre neki dan sam na blogu Little Hands, Big Work, naišla na dve fantastične igračke koje je jedna mama napravila svojim dečacima. To su takozvane busy books, a linkove pratite ovde i ovde. I ranije sam viđala ovakve knjigice na drugim blogovima, ali ova me je oborila sa nogu.
Pošto sam ja totalna neznalica kada je reč o šivenju, srećom imamo baku koja je u tome pravi majstor, tako da je slična knjiga naručena za drugi rođendan.

петак, 11. септембар 2009.

Krugovi i Play-Doh

M'ova najnovija fascinacija je krug. Ustvari, svi osnovni oblici, svuda ih pronalazi i identifikuje, ali krug, iliti ''kuuuug'', kako ga M zove, je posebno privlačan. Zbog toga je zavoleo crtanje prstima, i čim se dohvati boje, pokušava da izvede kružni pokret prstom i bojom po papiru. Uz to, naravno, govori ''kuuuug'', i često to što nacrta i ima približno kružni oblik.
Upravo zbog toga bojice mu nisu ni malo u milosti. pokuša da izvede oblik kruga, ne uspe (i pretpostavljam da neće još dugo moći), odmeh se iznervira i baca bojice.

Ali, zato je Play-Doh pun pogodak. Od kako je dobio set plejda, kako ga zovemo, po celi dan traži da se igra sa njim. Mama je tu da osmisli kako da nadogradimo prosto gnječenje i razvlačenje testa, Ako imate ideju šta bi još mogli da radimo, rado bi je isprobali. Evo šta smo smislili za sad:

Otisci kruga i kvadrata uz pomoć seta osnovnih oblika koji se ubacuju kroz odgovarajuće otvore. Apsolutni hit. (Na slici se ne vidi najbolje šta radi, jer jednostavno nisam uspela da fotoaparatom ispratim brzinu kojom to radi)
Pravimo ''tortu'' od plejda, pa onda M zabada slamčice, kao svećice na tortu.
Hvala Kiko i strina na poklonu :)

понедељак, 07. септембар 2009.

субота, 05. септембар 2009.

M'ova knjiga o bojama (u izradi, za sada)

Na blogu Chasing Cheerios, mom omiljenom Montessori blogu, našla sam post o personalizovanoj knigici o bojama koju je mama Melissa napravila za svoju, tada jednogodišnju, devojčicu u kojoj je ona glavna junakinja. Iako sam ceo sat pokušavala da pronađem post o tome, do sada je traganje bilo bezuspešno. Ako uspem, dodaću jedan mali edit ovom postu.

Elem, reših da i ja za ovog mog napredujućeg znatiželjnika napravim nešto slično. Kako je M trenutno fasciniran bojama i osnovnim oblicima, za sada je i sam proces stvaranja ove knjižice pun pogodak. U trenutnoj fazi, fazi fotografisanja, prvo sa M krenem u sakupljanje predmeta određene boje za taj dan. ''Vidi onaj ŽUTI sunđer, donesi mami!'', ''Gde nam je knjiga o ŽUTOM piletu?'', itd. Onda, kad sve skupimo, poređamo predmete na neko fino mesto, po mogućstvu nađem neko ćebe ili prostirku iste boje, obučem M u tu istu boju, postavim ga među izabrane predmete i fotosešn može da počne. On bira stvari sa kojima će da se igra, ja ga za to vreme slikam, s vremena na vreme ga pitam da mi pokaže neki predmet, naglasim boju, i to je to.
Ideja je da kad sve završimo, fotografije zalepim na kartone koje ću svaki obojiti odgovarajućom bojom, plastificiram i povežem stranice u fotokopirnici.

Videćemo kako će ispasti. Idemo polako, nova boja na svakih nekoliko dana, tako da će ovo potrajati.Za sada evo nekoliko manje ''uspelih'' fotografija koje nisu ušle u izbor za knjigu.


Edit: I dalje nisam probašla link ka stranici na blogu, ali zahvaljujući Škrabalici, evo sličica knjige na Flickr sajtu.

http://www.flickr.com/photos/23642737@N08/3019255603/in/set-72157607190634333

Hvala Škrabalice!

понедељак, 31. август 2009.

субота, 22. август 2009.

O blogovanju, vrućinama, vodi i još nekim sitnicama

Čini mi se da od kad sam počela sa ovim blogom neprestano kukam zbog vrućine i što ne možemo napolje. Ali, tako je to kad živite u Podgorici.
Ipak, brčkanje, makar i u lavoru, svakodnevno nam uzme bar pola sata vremena. Izađemo na terasu, sipam vodu u lavorče, dam mu nekoliko posudica, nakad sunđer, nekad tanju molersku četku, i zabava počne.
M ne voli one dečje bazenčiće, odmah izađe van, čučne kraj bazenčića i krene da ubacuje igračke unutra, kao što inače radi u lavorčiću. A, i mami je tako lakše, ne mora da puni i prazni onoliki bazen, sa lavorom je to mnogo lakše.
E, sad, neko će reći, brčkanje u vodi, šta je tu novo, ali samo da napomenem ovde da ovo nije blog o tome kako je fino i pametno moje dete, niti o komplikovanim aktivnostima, već naprosto, spisak ideja šta raditi sa malim detetom po celi dan. Sad, ideja, i nije da su neke ideje, ali zasad je i ovo previše :)
Pošto se nekad osećam kao da nekoga varam ovim svojim ''idejama'', evo malo pravdanja. Od kad se M rodio kopam po netu, skupljam savete i jedva sam čekala da malo poraste da nešto od aktivnosti sprovedemo u delo, jer, dok je M bio beba, bilo mi je vrlo frustrirajuće da po ceo dan sedimo, gledamo se, ne radimo ništa i DOSAĐUJEMO SE! Nije da sam ja neka vrednica, ali dosada mi baš ne prija. A, nekako mi je bilo bez veze da uzmem knjigu i čitam dok on sedi (ili leži) u ležaljci, pa sam ga po celi dan nosala po stanu, valjala se sanjim po podu, ali opet nam je bilo dosadnoooo...
Kako dani prolaze, uvodimo sve više i više novih aktivnosti. Ove nedelje smo se igrali neke dečje verzije ''šibicarenja'', gradili smo kule od onih kocki koje idu jedna u drugu, crtali, lepili, pravili zvečku od kartona od toalet papira, Čirioza i ukrasnog papira (M je stavio Cheerios-e u rolnu, a ja zalepila krajeve, a evo ga ovde kako igra uz svoju omiljenu pesmu, ''Na, na, na'', Josipa Lisac)skupljali smo šišarke u obližnjoj park-šumi, ...
Nisam tip za sprovođenje komplikovanih aktivnosti za čiju pripremu treba puno vremena, divim se mamama koje svojoj deci prave prekrasne igračke. Moj cilj je da sprečim histeriju igrom, ako je to moguće, a mislim da jeste, i odgajim zadovoljno dete. Uz to da sačuvam živce i da dane koje provedemo zajedno pamtim kao divni, a ne smorni, deo svog života. Jer, tako brzo rastu! Ne želim da mi odgajanje dece postane životni cilj i profesija, ne želim da se jednog dana probudim, shvatim da je odrastao i da mu mama više smeta, nego pomaže, i da se zapitam ''Šta ću sad sa ovolikim vremenom?'' Ali želim da nam taj period njegovog odrastanja prođe u igri, zabavi i učenju o životu, poštovanju prirode, drugih i sebe.



понедељак, 17. август 2009.

Zvezdano nebo


Opet su vrućine, opet smo u kući veći deo dana i opet traženje načina da M bude zauzet i zadovoljan. Kod Amber na Kids craft weekly nađoh ovaj kolaž noćnog neba. Ona tu kaže da je njen sin imao 15 meseci kad ga je radio, pa, ajd' da je probam sa ovim mojim četrnaetomesečnjakom :).

I, ispalo je super! Prvo mu se deo sa bojenjem nije svideo, pa smo odustali od toga i prešli na lepljenje zvezdica od kolaž papira. Lepljenje je prava stvar! Čim je shvatio kako da šakom pritegne nalepnicu da bi se zalepila, krenula je zabava u vidu lepljenja, odleljivanja i ponovnog lepljenja zvezdica. I Meseca! ''Meme!'', što bi on rekao.


Pa, bogami, celih 15 minuta svog vremena je posvetio ovome, a posle smo rad ostavili zalepljen za sto, pa se više puta vraćao da proveri dali su se stikeri dobro zalepili i da malo prepravi svoje remek delo.

понедељак, 10. август 2009.

"Verušo, Verušo, volimo te mi..." :)



Na 50 km od Podgorice se nalazi Veruša, skromni ski centar i odmaralište. Mnogi Podgoričani tu imaju vikendice (nadam se i mi jednog dana :)), među njima i naši rođaci, tako da smo celu nedelju proveli na prijatnih, osvežavajućih 1010 metara nadmorske visine.
Raj za decu. Tu je i dečje odmaralište, tako da društva nikad ne manjka. A, šta još može tu da se radi?
*Šetnja po livadama, branje lekovitog bilja. M je uživao trčakarajući po livadama dok smo mi odrasli brali kantarion i hajdučku travu.
*Bacanje kamenčića u potok, šljapkanje po vodi i baricama.
*Kad zađete u šumu, čekaju vas preukusne maline i borovnice na svakom koraku.



*Posmatranje planinskih ptica, lov na puževe (naravno, posle ih pustite da idu :-)). To su neke ideje. Naravno, na ovakvim pustolovinama fotoaparat je obavezan!
A, da, prošle nedelje nismo samo dangubili napolju. M je napokon rešio da mu se sviđa crtanje, ali samo ako mama nešto nacrta, pa onda on crtež dovrši. Tako je nastao ovaj leptir, koji je dobio počasno mesto, uglavljen u ram jedne slike koja nam se i ne dopada toliko.

субота, 08. август 2009.

Naših ponosnih 407 dana!

U nedelji dojenja, M je odlučio da više ništa neće da ima sa maminim mlekom. Time se završava naša priča o dojenju, ja sam po malo tužna, ali i zadovoljna što se sve završilo na njegovu inicijativu, bez suza, tugovanja, moljakanja.
Moja beba je sad dečak!

I da sad ne rastežem priču o tome koliko je dojenje značajno, mnogi stručniji i pametniji od mene su već toliko pisali na tu temu, samo ću preporučiti par sajtova koji su mi prilično pomogli u toku ove naše divne avanture:

http://www.kellymom.com/
http://babyandchild.blogspot.com/

среда, 05. август 2009.

Dva drugara



Dok smo juče šetali parkom, na jednom drvetu ugledah ovo
Dve ljušture meni nepoznatog insekta. Ovako, u paru, sleteli su na ovo drvo, i rešili da se istovremeno oslobode svojih preraslih ljuštura, i zajedno, onako meki i ranjivi, odlete u svet, čuvajući jedan drugom leđa.
Jeste da sam u momentu pomislila da su vanzemaljci pristigli, odbacili svoje, ljudima neprivlačne, spoljašnjosti, i sada šetaju među nama :). Čak ih je i M gledao sa vidnim čuđenjem.
Žao mi je što se ovako slabo vide, rezolucija kamere na telefonu je prilično slaba. Pokušaću da ih opet slikam, ukoliko ih noćašnji vetar i kiša nisu sprali sa njihovih pozicija.


субота, 01. август 2009.

Mehurići svuda oko nas!




Cela prošla nedelja je prošla u znaku mehurića od sapunice, kružića i balončića. M je oduševljen i mogao bi po celi dan da trčka po kući pokušavajući da uhvati mehuriće od sapunice, ali bojim se da bi mu se mama onesvestila usled gubitka kiseonika :)


Onda sam mu dala flaše od vode sa malo obojeme tečnosti za suđe, pa se zadovoljio sa mućkanjem flaša i gledanjem balončića koje proizvede.

M, inače, i krugove i lopte i balone i mehuriće, sve zove ''baba'', tako da su nam ovih dana kuća, a i uši, odjekivali sa ''baba'', ''baba''.


M još uvek nije zainteresovan za crtanje ( sem ako se u to ne računa razmazivanje hrane rukama po stolu, mada mu i ja ponekad u tome udovoljavam, pa mu dam po malo obojenog jogurta da maže) tako da sam to iskoristila da uvedemo lepljenje. Isekla sam krugove od srebrnog svetlucavog papira, sa ukrasne kese, pa smo ih M i ja zajedno lepili na papir. Kasnije sam taj papir zalepila za zid, pa je sam odlepljivao i pokušavao ponovo da zalepi kružiće.


Ali, dosta vremena smo proveli i napolju, išli smo do mora, a ove nedelje sam otkrila da Morača ima puno malih slatkih plažica, na kojima se može potražiti osveženje tokom podgoričkih paklenih dana. Kupanje, naravno, ne dolazi u obzir, Morača je poznata po svojoj hladnoj vodi, ali je zato pesak na obali prava stvar. A, tu je i kvašenje nožica, gledanje riba i žaba...


Uživancija!







среда, 29. јул 2009.

Lubenica

O, kako sam samo nepravedna bila prema lubenici. Kao i većina ljudi mislila sam da je lubenica samo jedna slatka, vodenasta voćka (pardon, povrćka, tako su nas učili u školi (-:), koja je odlična samo za pročišćavanje bubrega, i ništa više.
Ovih dana pročešljah malo internetom i fino se iznenadih. Jedna šolja lubenice zadovoljava 25% dnevnih potreba za vitaminom C odraslog čoveka! A u njoj je još puno , puno vitamina, minerala i stvari koje su za mene španska sela. A znate li nekog ko pojede samo jednu šolju lubenice? To je prosto nemoguće, bez 2 veeeelika komada, ništa. Čak i M može da pojede jedno ogromno parče.

I jako mu se sviđa.

I baš sam zadovoljna zbog toga.

понедељак, 27. јул 2009.

Jeftine zanimacije

Ona muva u tegli me je podsetila na gomilu stvari koje M i ja volimo, a koje su potpuno besplatne (ili skoro besplatne), što je i najlepše u svemu. Čini mi se da su upravo takve neke zanimacije, osmišljene u hodu, od stvari koje su pri ruci, deci najzanimljivije.

Na primer, od viška porodičnih fotograija (nama je ostalo brdo fotografija sa M’ovog rođendana) možete da napravite knjigu sa prozorčićima. M obožava takve knjigice, a ova koju sam mu ja napravila i nije baš knjiga, ali bitno je da ima prozorčiće. Ispod svakog prozora sam zalepila fotografiju nekog od članova porodice, tu su i nezaobilazni Teletabisi, a M se svaki put kada mu je pokažem lepo iyigra, prepoznaje likove, viče ''tata'', ''baba'', ''kiki''. Kućicu sam sama nacrtala, ali, verujte, uopšte nije teško kao što izgleda.

Za one sa više nerava, uputstvo za pravljenje prave knjige-preklapalice možete naći ovde .

Dalje, u tzv. ’’drogerijama’’ možete kupiti rukavice za kupanje sa dečijim motivima, mi imamo Tigra iz Vini Pua, i jedno ružičasto prase, one su vrlo jeftine, ja sam ove platila manje od 2€. Onda Tigar i Prase razgovaraju, kuvaju, dodaju se s loptom, a M gleda i ne trepće!

Ili, origami, na primer. Ima puno sjatova na kojima se mogu pronaći instrukcije za pravljenje aviona, brodića, životinja od papira. Potrebni su samo parče papira i vešte ruke. Starija deca se mogu ovim animirati, naročito ako pronađete oblik koji je njima zanimljiv. Evo jednog odličnog sajta. http://www.origami-kids.com/

недеља, 26. јул 2009.

POČETAK!

Kažu da je početak uvek najteži. Pa da objavimo... POČETAK! (:


Od kada se M rodio, sve svoje pauze za kafu uglavnom provodim za računarom, čitajući iskustva drugih mama, beležeći i razmenjujući zanimljive ideje. Neke sam primenjivala odmah, a većina je ostala da čeka da M malo poodraste pa da ih sprovedemo u delo.Bogami, svašta se tu nakupilo.

Ovaj blog pišem da bih svo to blago koje se nakupilo u našem porodičnom računaru podelila sa drugim mamama. Eto, nadam se da će ovo sve neko čitati! Skromno počinjem, nema šta.

U Podgorici, gde živimo zadnje tri godine, letnji dan baš ume da se oduži. U 9 ujutru je već 30 stepeni, a ni u 9 uveče nije ništa bolje. Znači, ne možemo napolje, osuđeni smo da tražimo zabavu u našim 40 i nešto kvadrata i pravi je izazov neprestano smišljati nove i nove aktivnosti koje će malom vrtiguzu držati pažnju duže od dva minuta, a da vi za to vreme stignete da, na primer, stavite ručak da se kuva. Zahvaljujući mojoj beležnici i divnim idejama drugih mama nekako uspevam:).

Evo šta smo radili ove nedelje:






M uči da prepoznaje različito povrće dok ja kuvam ručak. Kako su mu glavne reči ''Pa-pa'', ''ka-ka'', ''ta-ta'' i ''ba-ba'' i primenjuje ih u raznim značenjima, tako je paprika odmah postala još jedna ''pa-pa'', a paradajz još jedna ''ba-ba'', što je inače njegova reč za loptu, a paradajz je lopta, jel', samo što se jede. Sve ih je omirisao, probao, evo kako je reogovao na paradajz :).

A, tu je bila i stara, dobra muva u tegli. Gledao ju je i smejao se dobrih 15 minuta. O, koliko vremena da odmorite mozak, od Branka Kockice, na primer.


Isprobavali smo kako delovi odeće, predviđeni za druge delove tela, funkcionišu u ulozi kape. Probali smo i sa plastičnim posudama, ali to nije bilo tako zanimljivo. Inače, M je opsednut kapama, jedna od njegovih mnogobrojnih opsesija, ali o tome drugi put.

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails