Audio priče

Sedmoglava aždaja iz Kapetana Džona Piplfoksa kako je M zamišlja. Pored sedam glava ima i puno peraja, kako sam obaveštena :)

M i ja imamo dogovor da se crtaći gledaju uveče pola sata pre spavanja. Ali, nekad kad je bolestan, ili kad sam ja bolesna, dopušteni su i preko dana. To za posledicu ima da se danima nakon toga po celi dan čujem rečenicu ''Mogu li još samo jedan crtani?''.
Ovaj put ja sam bila ta koja sam nekoliko dana prespavala usled stomačnog virusa, ali ovog puta spas nisam tražila u crtaćima već u audio pričama.

M se zainteresovao za audio dramu Kapetan Džon Piplfoks još pre par meseci. Ovo je omiljena radio drama njegovog oca, verovali ili ne, i dan danas je zna skoro celu napamet.
Dobio je CD plejer koji se nalazi u njegovoj sobi i koji samostalno koristi.
A, sada sam rešila da iskoristim zainteresovanost za ovaj vid zanimacije pa sam nasnimila još nekoliko audio bajki na CD. Nešto sam preuzela sa ovog linka, kao što su Alibaba i nekoliko priča koje čita sjajni Zijah Sokolović, među kojima i našu voljenu priču Ogledalce.

Pri prvom slušanju, M je aktivan slušalac. Mirno sedi ili leži na svom krevetu i sluša. Kasnije, pusti CD dok se igra sa drugim igračkama.
Audio priče su divne jer deci ne nude vizuelnu podlogu na koju će samo nadograditi ono što čuju, već deca sama moraju da na osnovu onoga što čuju sama sebi dočaraju prepričanu priču, likove, mesta, da izmaštaju čitav bajkovit svet na osnovu informacija koje im priča ponudi i nadograde ga svojim maštarijama.

Odličan su alat za sve roditelje koji imaju muke da nateraju decu na popodnevni odmor (kao što ih ja imam). M je neko vreme pristajao da ostane u krevetu i čita svoje knjige, a sada mu odmor mnogo lakše pada kada ima ponuđenu varijantu da čita knjigu, leži ili sluša neku bajku.

Danas sam rešila da mu spremim iznenađenje. Kad se vrati iz vrtića sačekaće ga nekoliko njegovih omiljenih knjiga koje sam pročitala i nasnimila na diktafon. Narezaću ih na CD i pokloniti mu. Ideja sa bloga Play at home mom.

Grad knjiga

Ovu igru smo M i ja nekako slučajno otkrili i jako mu se svidela. Jednog dana, dok smo čitali neku od njegovih omiljenih knjiga, upitala sam M kako bi to bilo kad bi on došao u posetu junacima te knjige, o čemu bi razgovarali, šta bi voleo da ih pita?

Onda je M rešio da im stvarno ''zakuca na vrata'' i onda je krenuo ceo dijalog, koji sam pratila sa uživanjem. Zatim sam mu predložila da napravimo celi grad knjiga. M je izabrao pet-šest knjiga koja smo poređali na pod, a onda je autićem krenuo da obilazi jednu po jednu, da razgovara sa junacima, da im pomaže u nevolji, uglavnom rešavajući glavni problem u knjizi. Prvo bi zakucao na vrata, neko iz knjige bi mu otvorio i odatle pa na dalje bi sve išlo onako kako bi ga mašta vodila.
Ova igra mu se toliko sviđa da se baš često igra na ovaj način u zadnje vreme.

Divan način da se ponovi i proživi iskustvo pročitane priče, zar ne?

Deset ljutih gusara

Od skoro M u svojoj sobi ima belu tablu. Takođe od skoro, M je fasciniran gusarima. On i njegov tata se igraju gusara, trče po kući, mašu mačevima i kuburama, dok sam ja zadužena za čitanje knjiga o gusarima, posebno pesme ''Deset ljutih gusara'' Ljubivoja Ršumovića. Učimo o njihovom životu na brodu, odeći, obavezama, vremenskim prilikama... Za nas su gusari još uvek dobri momci :).

Zato sam napravila magnete za prepričavanje pesme o deset ljutih gusara. Pesmica je odlična za vežbanje brojenja od 10 do 1, a i za upoznavanje sa nulom.
Pronašla sam na internetu bojanke sa gusarima, smanjila svaku sliku tako da mi je na jedan papir A4 formata stalo i do 6 gusara, obojila ih, zalepila na karton i kad se lepak osušio, isekla ih. Zatim sam na poleđinu svake slike dodala po komad magneta.

Na beloj tabli sam nacrtala krevet i na njega dodala gusare. Iznad kreveta sam napisala brojeve od 1 do 10, pa smo zajedno ponovili pesmu. Ja bih započela svaku strofu, a M bi je dovršio skidajući po jednog gusara sa kreveta i brišući po jedan broj od nazad, što mu je pomagalo da završi strofu i počne sledeću.
Kasnije sam na istoj tabli nacrtala veliki gusarski brod, a M je nastavio da se igra sa svojim novim magnetima gusara. Od tad smo se igrali sa našim gusarima različitih scena iz gusarskog života: ostrvo sa blagom, bura, igranje i pevanje u potpalublju, borba sa drugim brodom...

I da dodam: za ovo vam ne treba bela tabla, dovoljan je i frizider ;)

 

Za kraj evo pesme koja me je inspirisala da napravim ove magnete:

Deset ljutih gusara

(Ljubivoje Ršumović)

Deset ljutih gusara
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet!

Devet ljutih gusara
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam!

Osam ljutih gusara
Ja ih oštro gledam
Jedan pao u nesvest
Ostalo ih sedam!

Sedam ljutih gusara
Pobeglo na brest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih šest!

Šest ljutih gusara
Zbrisalo u svet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet!

Pet ljutih gusara
Lete k'o leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih četiri!

Gle četiri gusara
Bes u njima vri
Jedan puko' od muke
Ostalo ih tri!

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva!

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Još ostao jedan!

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan!

U svakom pogledu
Prošla me je strava
Sad je sve u redu
Može da se spava!

Sa malom decom na putu automobilom

Naša porodica dosta putuje. Uglavnom su to jednodnevni izleti do mora, a nekoliko puta godišnje se automobilom zaputimo do babe i dede u Srbiju.
Tokom vožnje M vrlo retko spava. Obično dremne nekih tridesetak minuta u toku šestočasovne vožnje. Takođe, igračke, knjige i ostale zanimacije ne dolaze u obzir, jer kod M izazivaju mučninu i povraćanje. Zato, da bi prekratili put, igramo se igara koje ne iziskuju nikakav rekvizit, osim vaše mašte.
Možda će vam ova naša lista koristiti, jer sutra je 1. maj, a zatim kreće i sezona godišnjih odmora. Zato, ako idete sa decom na put, bilo automobilom, avionom, vozom, mislim da će vam ova lista biti korisna.

♥ Sećate se ove igre koju smo osmislili po ugledu na Čizmicu i Doru? Odlična je i pri putovanju. Na primer, ja kažem ''Kad vidite crveni kamion, viknite 'crveni kamion'!'', i zatim čekamo prvi crveni kamion koji naiđe. Onda je M'ov red da zada zadatak, mada on uvek pita za nešto što već vidimo ispred sebe :)

♥ Drugu igru bih nazvala ''Pogodi šta vidim?'' Ja kažem, na primer, ''vidim nešto veliko, belo'', a ostali pogađaju šta sam to videla. Starija deca mogu da postavljaju dodatna pitanja, ili uvedite pravilo da imaju pravo da postave samo jedno pitanje nakon kog moraju da pogađaju...

♥ Igra ''Ko sam ja?'' je kod nas najveći hit. Evo M'ove pitalice: ''Ko sam ja, imam dva točka i ne treba mi gorivo da se krećem?'' Mislili ste da je bicikla? Pa, može da bude, ali tačan odgovor, prema M'u, je prikolica :). Uglavnom, shvatili ste kako se ova igra igra. Možete da budete svašta, od životinja, predmeta, vozila, za stariju decu uključite i poznate ličnosti. U okviru pitanja navedite nekoliko osobenosti tog predmeta, životinje ili osobe.

♥ ''Koja sam ja životinja?'' je igra za najmlađe. Imitirate glas neke životinje, a deca pogađaju koja je to životinja. Onda je njihov red.

♥ ''Koja je ovo pesma?'' Pošto odslušate sve albume Branka Kockice ;), izgasite CD plejer, i postavite ovo pitanje. Zatim odzvizdite kratki deo neke pesme i čekajte da neko pogodi o kojoj se pesmi radi. Još bolje, neka nastavi pesmu od  mesta na kom ste vi stali.

♥ ''Na slovo, na slovo'' mogu igrati predškolci i školarci. Pogledajte oko sebe i recite ''Vidim nešto na slovo, na slovo... R!'' Ostali treba da pogode na šta ste to mislili.

Uz naše predloge, evo i liste omiljenih igrica koju su sastavili drugari sa bloga Plavo nebo žuti kamen.

Srećan put :)

Knjiga o ''Radoznaloj pesmi''

Kišni dan nas je naterao da budemo sve vreme u kući, a proizvod tog vremena je jedna slatka knjižica domaće izrade.
M veoma voli ''Radoznalu pesmu'' Dragana Lukića, ali do sada je nigde nismo našli u štampanoj formi, sem u mojoj staroj čitanci iz prvog razreda osnovne škole, koja i nije baš zgodna za često listanje i iščitavanje. Zato sam mu predložila da ilustrujemo našu verziju ove pesme.
Za one koji ne znaju pesmu, to je pesma o detetu koje posmatra more ispod sebe. U njemu vidi školjke, ježeve i ribice i na kraju i samo bućne u vodu.
Prvo smo za svaku stranicu naše knjige morali da napravimo more. Iskoristili smo pucketavi plastični omot (pojma nemam kako mi kažemo bubblewrap?) koji smo premazali plavom, belom i zelenom bojom, pa smo zatim otisak preneli na četiri lista papira. M je uživao da razmazuje boje prstima.
Za prvu stranu smo probali da napravimo otisak školjke, tako što smo je premazali plavom bojom i prevaljali po papiru, ali otisak je bio prilično slab. M nije bio ni malo bio zadovoljan što mu se školjka ne vidi dobro pa sam ja docrtala ivice, da bi bilo što jasnije da je reč o školjci. U dnu slike M je zalepio stihove koji idu uz ovu stranicu.
Za ilustraciju druge stranice M je nacrtao morskog ježa, a ja sam ga isekla, pa ga je M dodao na sliku.
I evo ih prve dve strane:

Za treću stranu smo probali da dobijemo izgled ribarske mreže tako što sam premazala komad cvećarske mrežice bojom koji smo preneli na list. Otisak nije ispao baš najbolje, ali M se nije bunio :). Isekla sam dosta raznobojnih ribica od kolaž papira koje je M zalepio ispred ribarske mreže. Na kraju smo dodali papirić sa stihovima koji idu uz ovu stranicu.

Za zadnju stranu smo imali ceo mali foto sešn. M je obukao kupaće gaćice, pa smo skakali po krevetu, a ja sam pokušavala da ga uhvatim u skoku foto aparatom. Jednu sliku smo ištampali i kasnije ju je M zalepio za zadnju stranu. Evo dečaka koji skače sa stene u more:

Listove sam spojila heftalicom, ali se M sa listovima pošteno izigrao i pre nego što je knjiga bila gotova. Listove bi poređao na kauč, pa bi se popeo na naslon i recitovao pesmu. Na kraju pesme bi skočio na kauč, kao u more, pa sve ispočetka.

Naravno, kupaći kostim nije imalo šanse da je hteo da skine danas celi dan. Čak je na popodnevno spavanje išao u njemu. Bar sam ga ubedila da obuče duks i čarape :).

Za kraj, pesma koja nas je na sve ovo inspirisala.

Dragan Lukić

Radoznala pesma

Šta to radi pripijena za dno mora, školjka plava?

-Spava.

Šta ježevi morski rade kad ih gleda neko dete?

-Prete!

Šta ribice male rade kad ribari bace mreže?

-Beže!

A kad ja sa stene skočim, šta to kaže more plavo?

-Bravo!

Kako do boljeg izražavanja - nekoliko saveta

Scroll down for English version

Pre nekoliko dana moja majka me je podsetila na rezultat jednog istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, po kom 63% predškolaca ima problema u govorno-jezičkom razvoju. Emisija koju je moja majka gledala i u kojoj su iskoristili pomenuti podatak je govorila o štetnom uticaju televizije i gledanja crtanih filmova u ranom dečijem uzrastu.
E, sad, da pređem na stvar. Ja neću komentarisati uticaj televizije, niti crtanih filmova, već bih se zadržala na onoj cifri, koja me je zaprepastila kada sam za nju prvi put saznala preko ovog članka.
Pitanje na koje ću pokušati da dam par saveta, iz ličnog iskustva, je: kako pomoći detetu da što više razvije i obogati svoj rečnik? M je veoma pričljivo dete, ljubitelj je knjiga, ima vrlo bogat rečnik za jednog dvogodišnjaka. Donekle je M prirodno dobar materjal za rad na izgradnji rečnika, ali ja volim da mislim da su neke naše taktike tu takođe dosta pomogle :). Mnoge od njih, sigurna sam, i sami koristite sa svojom decom, ali, eto, neka ovo bude mesto na kom ću pokušati da ih objedinim.

• Pre svega, čitajte svojoj deci što više. Počnite sa čitanjem još dok su bebe i nipošto ne potcenjujte slikovnice sa malo ili nimalo teksta. Bogatstvo boja i lepih ilustracija i vaš glas je ono što će vašoj bebi u toj dobi razmrdati čula i stvoriti prijatnu asocijaciju sa knjigom. Opisujte slike sa što više reči. Čak i pre nego što počnu aktivno da koriste jezik, deca ga usvajaju neverovatnom brzinom i često razumeju mnogo više nego što mi možemo i da pretpostavimo. Napravite pauzu kod svakog dečijeg pitanja i potrudite se da objasnite svaku novu reč. I nikad ne koristite ''bebeći'' govor.

Preuzeto odavde

• Od ranih dana opisujte detetu njegovu okolinu sa što više prideva. Sećam se kako nam je učitelj u osnovnoj školi uvek govorio: Samo nemoj da kažeš '’Lepo’’. To i ja vama kažem. Pokažite detetu kako je pomorandža hrapava i to i recite. Pokažite na stepenice i recite kako su visoke i strme. Dajte mu jabuku i recite: Jabuka je baš sočna i ukusna, zar ne?

• Uvek se trudite da odgovorite na dečije pitanje. Neka objašnjenja budu kratka i jednostavna, izražena rečima koje vaše dete uglavnom razume. Znate onu američku izreku koja u prevodu glasi otprilike: ’’Ako želiš da ti dete bude astrofizičar, razgovaraj sa njim kad da to i jeste’’? Znači, obraćajte se detetu sa poštovanjem sa kojim bi se obraćali astrofizičaru. Razmatrajte njegova pitanja podrobno i uvek se potrudite da pronađete odgovor. Pustite ga da razmisli da li je zadovoljan odgovorom i uvek budite spremni na puno potpitanja. Na primer, M me je pre neki dan pitao šta je to konvoj. Ja sam odgovorila: "Nekoliko vozila koja voze jedno iza drugog". Razmišljao je par sekundi, a onda su krenula potpitanja: A, kuda idu? A, zašto jedan iza drugog? Mogu li ljudi da idu u konvoju? itd.

• Pomozite detetu da izrazi svoja osećanja. Ukoliko dete plače jer se igračka sa kojom se igra pokvarila, ili ima napad besa jer mu je mlađa sestra srušila kulu od kocki koju je slagao, recite nešto kao: Tužan si jer se autić pokvario. Ljut si na seku jer ti smeta u igri... Izlivi besa i histerija su posebno česti u dobi od 2 i 3 godine jer deca upravo tada ne mogu na pravi način da definišu ono što osećaju, pa se osećaju frustrirano. Što više ovladaju rečnikom kojim iskazuju osećanja, ovakve epizode su sve ređe.

• Svake večeri, pre odlaska u krevet razgovarajte o danu iza vas. Šta je bilo najzanimljivije? Šta mu se najviše svidelo? Šta je bilo zabavno, a šta dosadno? Iznenadiće vas i nasmejati odgovori :).

• Podstičite decu da smišljaju priče uz pomoć jednostavnih crteža iscrtanih na papiru, kamenčićima... Zapisujte njihove priče, ukrasite ih zajedno i čuvajte na posebnom mestu.

 • Organizujte lutkarske predstave. Izvedite zajedno neku poznatu priču, ili izmislite zajedno neku, za ostatak porodice.

• Dajte lični primer. Čitajte, učite strane jezike, obratite više pažnje na svoje izražavanje.

Bolji rečnik i jasnije izražavanje znače lakše usvajanje i ponavljanje školskog gradiva. Dete će biti u mogućnosti da bolje razume ono što pročita i da se jasnije izrazi. Što je još bitnije, dete će biti u mogućnosti da kaže šta oseća i zašto se tako oseća, što mnogo smanjuje i vaše i njegove frustracije.

    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Few days ago my mother told me that she had watched a TV show in which they mentioned a research of Institute for Experimental Phonetics and Speech Pathology, claiming that 63% of preschoolers has speech problems. The TV show used it as an argument against excessive TV and cartoon watching in early childhood, but what appalled me most was the figure they mentioned.



The question that I’m trying to answer with this post is: How can we help our children build and enrich their vocabulary? M is very talkative, he is an avid reader, his vocabulary is very rich for a two-year old. M is, to a large extent, natural talker, but I like to think that my husband and I can take credit for him being so word-conscious, too :). I’m sure that you’ll find that you already use many of the advice with your children, but my goal here is to have them in one place.


• Above all, read to your kids as often as you can. Start while they are still babies, and never underestimate picture books with little or no words. Beautiful illustrations and your voice will be enough to trill your baby and make a pleasant association with books. Describe pictures with a lot of words. Even before they are able to use language, babies understand much more than we can imagine. Try to explain every new word, and never use baby talk.

• Describe everything that surrounds your child with a lot of adjectives. I remember my elementary school teacher who used to say: "Please, just don’t say “Nice”." That’s what I’m telling you. Show an orange to your child and say “ look how it’s bumpy”, or show him the stairs and say “The stairs are high and steep”.


• Try to answer every question. Explanations should stay short and clear, with the words that your kid mostly understands. You know the saying "If you want your child to be a rocket scientist, talk to him as if he is one"? That means that you should talk to your child with the same respect as you would to a rocket scientist. Think about his questions thoroughly before answering, and always try to find the answer. Let him think if he is pleased with the answer, and be ready for more questions.


• Help your child express his feelings. If she’s crying because her toy’s broken, or she’s having a tantrum because her younger sister destroyed something she'd made, say something like: “ You're upset cause your toy's broken" "You're angry with your sister because she won't let you play". Tantrums are most common in the toddler years for the reason of limited vocabulary. The more new words they learn, the less tantrums occur.


• Every night, while you’re tucking your little one in bed, talk to her about her day. What was the most interesting for her? What did she like most? What was fun, and what was boring? You'll be surprised and amused with their answers.


• Encourage your child to make up their own stories. Use story telling prompts, in the form of simple drawings on the pieces of paper, rocks… Write their stories down, and keep them in a special notebook.


• Organize puppet shows. Play a well known story together, or invent your own.


• Set an example: read, learn languages, pay attention to your own vocabulary.

Da li i vi imate neki koristan savet koji ovde nisam pomenula? Volela bih da vas čujem.

Do you have an advice for helping our children build their vocabulary? I would like to hear from you.

Scena za igru ''Deda i repa''

Osećam da će moje likovne sposobnosti za par godina biti premašene, ali zasad mama crta najbolje scene za igru na svetu!

Priča o dedi i repi je jedna od najjednostavnijih za prepričavanje. Deca vole ovakve priče zbog ponavljanja koje se kroz njih provlači. M voli ovu priču baš zbog toga, i zato mu se i ova igra izuzetno svidela.

Deda, baba, unuka, pas, mačka i miš su izrezani od kartona, repa takođe, a na slici sam prosekla jedan džep u koji se repa zavuče dok je još u ''zemlji''.

M voli da izmišlja svoje scenarije, tako se obično baba zaglavi u ''blato'', pa deda i ostali pokušavaju da je izvuku.

Veoma jednostavno da se napravi, veoma zabavno.

Sledeće ću na poleđinu svake figure dodati magnet, pa cela scena se seli na frižider.

I drew this playscene for M to practise his retelling skills. The Turnip is one of the easiest stories for kids to retell, because of the repetition of trying to pull out the turnip, as its leit motif. M loves it, and he usually makes his own scenarios, with grandma being stuck in the mud, and grandpa and granddaughter trying to pull her out.

I cut all the figures out of cardboard, and I'm planning to add a magnet on the back of each figure.



M prepričava priču Deda i repa



Prijatan dan!

Mesec, inspiracija za igru i učenje

Mislim da sam već više puta napominjala da je M fasciniran mesecom. Uvek ga uoči na nebu, čak i kada je dan. Počeo je da postavlja pitanja, na primer: ''Zašto se mesec vidi kad nije mrak?'', ''Zašto nije pun mesec?'', kao deo njegove Zašto faze.
Na neka pitanja je prilično teško dati dobro objašnjenje, prikladno za dvogodišnjaka. Na neka ni sama nisam znala odgovor, jedno od tih je upravo ovo o dnevnom mesecu.
Zasad, još uvek ne objašnjavam previše. Još uvek ostajemo na bajkovitom, a ne naučnom prikazu Meseca. M uči nazive različitih mesečevih mena, a ja se trudim da mu pomognem u tome.
Od jedne stare, metalne kutijice od bonbona sam napravila ''Mesečevu kutiju''. Ustvari, poklopac kutije sam sa unutrašnje strane isprskala crnim sprejom, zalepila šljokice na tačkice lepka, da predstavljaju zvezde, a spolja sam kutiju prelepila slikama meseca i astronauta. Sa interneta sam skinula slike mesečevih mena, isekla pet osnovnih faza, zalepila ih na karton, a zatim im na poleđinu dodala po mali komad magneta. Evo kako to izgleda, na slici sa desne strane.

Jedne večeri, kad je nebo bilo vedro, izašli smo na terasu, poneli ovu kutijicu, gledali mesec, pričali o njegovim fazama, a zatim čitali M'ove omiljene priče o Mesecu. O jednoj sam već pisala, a druga je, naravno, Ćopićeva ''Mjesec i njegova baka''.  Sad svake večeri M pogleda kakav je Mesec i nađe takav isti među njegovim magnetima da ga zalepi na svoju Mesečevu kutiju.

Da nastavimo sa ovim astronomskim aktivnostima, M je tražio teleskop da gleda u zvezde. Ovaj ''teleskop'' sa slike je napravljen od tube od papirnog ubrusa i komada crnog papira zalepljenog na jedan kraj tube. Na papiru sam iglom izbušila dosta sitnih rupica, a M se super zabavljao gledajući u zvezde. Čak se popeo na tobogan da im bude bliže :). jedino što ne mogu da se setim gde sam videla ideju za ovakav teleskop.

Prijatan dan.



Mini predstava u gostima kod babe

Dok smo bili u gostima kod moje majke, pronašli smo ovu moju staru slikovnicu, ''Ogledalce'' Grigora Viteza, izdanje 1983., sa divnim ilustracijama Marjana Mančeka. Moja mama je sačuvala i dosta mojih plišanih igračaka, pa smo probrali par igračaka, i nabrzinu napravili lutkarsku predstavu.

U priči, zeka, veverica i sojka kreštalica se svađaju oko ogledala, koje je zeka našao na proplanku, i svako tvrdi da je to njegova slika. Sve dok nije naišao meda i... prepoznao sebe na toj ''slici'', i niko, naravno, nije smeo da mu protivreči.

Imali smo ogledalo, medu i zeku, umesto sojke kreštalice poslužilo nam je jedno uskršnje pile, a veverica, prepoznajete li je? Da, to je Zagi,  iz 1987. ako ne grešim, maskota Univerzijade u Zagrebu. Ja sam bila mama medvedica, a M je bio meče.

M je uživao dok smo izvodili našu malu predstavu. Ja sam čitala tekst, a on je rukovao lutkama, i posle dva ponavljanja bili smo spremni da predstavu izvedemo pred širom publikom :).

Knjigu smo poneli sa nama kući i čitamo je skoro svakodnevno.

Na internetu sam uspela da pronađem ovu knjigu u audio formatu na ovom sajtu. Potražite u desnom donjem uglu strane, otvoriće vam se u Windows Media Player-u.

Pluta ili tone?

Pojmove pluta i tone je M odavno naučio kroz svakovečernji ritual kupanja u kadi. Sad je došao red da proba da pretpostavi koji predmeti plutaju, a koji tonu.

Objasnila sam mu jednostavno da će teži predmeti potonuti,a lakši plutati, a onda smo postavili ovu jednostavnu igricu za učenje kroz igru sa vodom.

Treba vam jedna velika posuda sa vodom (nama obični lavor odlično služi), i jedna posuda sa raznoraznim sitnim predmetima.

Papir podelite na pola vertikalnom linijom i sa jedne strane linije nacrtate posudu sa predmetom koji tone, sa druge sa predmetom koji pluta.

Kad dete izabere neki predmet, pre nego što ga baci u vodu, pitate ga da pretpostavi da li će predmet da tone, a onda ga pustite da vidi šta će biti. Onda taj predmet stavi na odgovarajuću stranu papira.

Starijoj deci možete objasniti i da predmeti plutaju ili tonu u zavisnosti od toga od čega su napravljeni. Ili probajte sa sunđerom, pa nek proba da pretpostavi zašto sunđer potone posle izvesnog vremena.

A, kad sve završite, predmete lepo vratite u vodu, dodate par činijica, čepova od flaša i tako to,  i pljuskanje može da počne!

Prijatan dan!

Porodica slonova

Jeste li pravili ovakve slonove kao klinci? Ja jesam, i pre neki dan sam ih se odjednom setila, iscrtala na kartonu, M ih je ''obojio'', isekla sam ih, probušila rupe za surle, i nekoliko dana ih je donosio da se igramo porodice slonova. On je, inače, u fazonu da nas kad god je to moguće, drži na okupu, pa mu se ideja tate, mame i sina slona jako svidela.

Igrali smo se sa njima tako što smo bukvalno ponavljali svakodnevne scene iz našeg života: beba slon ide na spavanje, bebu slona kupaju, igraju se žmurke...

Još da dodam da mislim da su ovakve figurice, marionete, lutke generalno, odlične da se deca podstaknu da razgovaraju sa odraslima, jer deca su često stidljiva u situacijama kad ih odrasli, pogotovu manje poznati, nešto pitaju, a uglavnom nemaju problema da razgovaraju sa lutkicama. M i ja smo se često igrali na ovaj način, i, ne znam da li zbog toga, ali M je jedno prilično pričljivo dete ;).

Teksture i bodiart :)

Ovaj kolaž od komada raznih materijala sa različitim teksturama smo napravili još pre par dana. M je zaista uživao dok je birao gde da postavi koji komadić i dok smo pričali o tome jesu li hrapavi, rebrasti, glatki, grubi, fini...

Pa sam ja onda zamislila da bi bilo zanimljivo slikati po različitim teksturama. Dala sam mu tempere, četkice, komade šmir-papira, folije, rebrastog kartona, pletenog džaka, i neko vreme mu je bilo zanimljivo da povlači poteze četkicom i prstima po ovim teksturama, dok nije otkrio da može da slika po sebi. I onda nastaje petnaestominutni bodiart sešn, a zatim i petnaestominutno pranje i ribanje u kadi.  :D

Sve u svemu, nešto što ćemo ponoviti verovatno... sledeće godine :)

Prijatan dan!

More i kako iskoristiti polomljene pločice za pričanje priča

Vratili smo! Bili smo na moru 8 dana, bilo je iscrpljujuće, ali okrepljujuće :D.
Prvih par dana našeg boravka, vreme je bilo prilično loše, dosta kiše, vetra, tako da smo samo šetali po plaži i skupljali fine kamenčiće i komade keramičkih pločica koje je more uglačalo. Bilo ih je u iznenađujućoj količini!
Kasnije bi, kad bi se vratili u apartman, M slagao pločice, pravio od njih ''kolaže'', ''gusenice'' od samo plavih ili samo belih komada, ''Dizinu luckastu stazu'' (iz Majstora Boba)... Ja sam mu napravila par slagalica, tako što bih iscrtala konture nekoliko komada pločica na parčetu papira, a on bi ih složio. Bilo mu je iznenađujuće lako.

Nosili smo bojice i na plažu. M se veoma svidela po kamenju. Crtao je uglavnom ribe i hobotnice, kako je rekao :).

A, onda su opet došli kišni dani, pa sam iskoristila gomilu pločica i od njih napravila pločice za pričanje priča!

Preporučujem svakom! Sakupite finih plosnatih kamenčića, komada uglačanog drveta, bilo šta na čemu možete da nactate predmete iz svakodnevnog života. ja sam koristila moj trajni, crveni marker, i prvobitno nacrtala nekih dvadesetak pločica. Odlično smo se igrali sa njima. I ja i M'ov tata smo po celi dan bili opsedani zahtevima za pričanje raznih priča.

Onda je M tražio i bager i traktor i oluk (da može da priča Itsy Bitsy Spider), i još mnogo šta, tako da se kolekcija povećala na nekih 40 komada.

A evo i njega kako priča neku svoju priču. 

Ova ide ovako ''Bio jednom jedan ----- i pita seku ----- hoćeš li na ringišpil, a ona kaže hoću i onda se spakuju i odu na ringišpil helikopterom. I ----- obuče jednu kapicu i sigra se sa vozićem. Dođe jedan Alfa-Romeo autić i dođe jedan helikopter i motor. I onda otišli na plažu, ----- pita hoćemo li da njupamo, njam, njam, torta.''

Ipak, drago mi je što smo se vratili, nedostajao mi je Google Reader :)

Prijatan dan!

''Vuk i tri praseta'' na plaži

Sav potreban materijal je bio tu, samo smo se rastrčali da ga sakupimo (ustvari, više ja nego klinci, ali dobro): punu šaku neke čudne suve trave (slama), grančice i komade drveta i malo veće kamenčiće (za kuću od cigala).

Na četiri pljosnata kamena sam markerom, kojim inače ocenjujem testove, i pojma nemam otkud u M'ovom rancu, nacrtala likove prasića i vuka.

Okupila sam dečurliju (tu su bili M i njegova sestra od strica), pa je predstava mogla da počne. Posle su se sami igrali kamenčićima, ja sam malo pomagala sa tokom priče, a evo u slikama kako M prepričava Priču o tri praseta:

U mojoj interpretaciji vuk je pobegao u šumu, ali kako nismo imali očiglednu šumu, M je tekst malo adaptirao, pa se u njegovoj izvedbi vuk sakrije u pesak :D.

Prijatan dan!

Kraj marta

Pa da sumiramo: mart nam je doneo proleće i divno vreme, koje smo maksimalno koristili da što više budemo napolju. Igrali smo se i nekih novih igara, ali ni stare nismo zaboravili :)

Evo nekih, za nas, novih aktivnosti na slikama. M je slikao automobilčićima umočenim u braon temperu, i tako ostavljao ''blatnjave'' tragove na papiru. Bio je mnoooogo zadovoljan svojim delom. U celu stvar je uključio i jednog slona, pa je i on ostavio svoje blatnjave tragove po slici.

Slikao je i sa maslačcima umočenim u temperu, po ideji sa bloga Ramblings of a Crazy Woman. Toliko ih je u našem dvorištu i M ih neprestano bere kidajući im samo glave, da je ovo bila idealna aktivnost kako bi se iskoristili.

Igrali smo se i potrage za predmetima iz prirode, koje je M spajao sa njihovim crtežima (moje delo).

Koristili smo i kartice za učenje boja i oblika na engleskom, koje sam ja jednom davno, davno kupila spremajući se za karijeru profesora i rad sa malom decom. Na kraju, sa decom još uvek nisam imala čast da radim, ali smo zato kartice iskoristili za pričanje priča. M mi dodaje jednu po jednu karticu na kojima su prikazani razni predmeti, a ja pričam priču. Čak je u jednom momentu sam spojio par kartica i rakao da ''devojčica popravlja kombi'' :D. Ideja odavde.

A, na zadnjoj slici je ono što ja najviše volim: kad M sam smisli igricu koja se zasniva na onome što zajedno radimo. Spustila sam mu žicu za veš da kači štipaljke, što je jedno vreme i radio, a onda je sve štipaljke sortirao u grupice po boji.

Eto par ideja. Sad se spremamo za Uskrs.

Prijatan dan!

Astronauti, kamenčići i voštane bojice...

Prošla nedelja je prošla u znaku astronauta i raketa. Jednog dana, dok smo M i ja birali slike iz časopisa koje ćemo da iskoristimo za pravljenje kolaža, M je video sliku astronauta. Naravno, pitao je ko je to, a ja sam odgovorila da je to čika koji putuje do Meseca. Odjednom, oči su mu se raširile, slika je odmah morala da se iseče, a onda su usledila dodatna pitanja. Naravno, ništa od toga ne bi bilo da sam ja rekla da je to čika koji putuje u svemir ili na Mars, ali Mesec...! Pa, M će da ga primeti na nebu u po' dana, a ako izlazimo iz kuće uveče, položaj i izgled Meseca obavezno moraju da se zapaze.

I zato smo malo koristili YouTube, gledali snimke astronauta na Mesecu, lansiranja rakete u svemir, pravili raketu od raznobojnog papira, i lansirali čaše od jogurta, pardon,...rakete, uz pomoć plastičnih čaša i gumica, po ovom recetpu.

M je napravio dosta kolaža od slika izrezanih iz raznih časopisa, sa kojima se sada igramo takozvanu ''I Spy'' igru, tj. jedno kaže šta vidi na slikama, a onda onaj drugi mora da pronađe tu sliku. Odlična igrica da se prekrati vreme, i uz to poradi na postojećem rečniku i da mu se dodaju nove reči. (u donjem levom uglu se vide neki od kolaža)

Ove nedelje mi je prvi put ''pomagao'' u kuhinji, pravili smo  mafine koje on obožava, a iza nas je ostao neopisiv nered.

Iskoristila sam i sve njegove polomljene voštane bojice i od njih napravila ove preslatke ''kolačiće'' (prema uputstvu sa Škrabalice) misleći da će M tako više pažnje obratiti na crtanje sa voštanim bojicama, a manje na markere, ali prevarila sam se... Bar mu se sviđa kako izgledaju, pa voli da ih slaže jedan na drugi. A, i meni su preslatki.

Za kraj nedelje, bili smo na plaži prvi put ove godine. Iako je vetar duvao veoma jako, M, a i ja i M'ov tata, super smo se proveli kopajući u pesku i skupljajući kamenčiće i komade uglačanog stakla. Svratili smo i do Arheološkog muzeja u Budvi, videli svašta nešto zanimljivo, i budući da su ulaznice za muzej sve što smo tog dana potrošili, bio je to divan izlet za 4€ ;).

Za M, najbolji pronalazak tog dana su bili komadi keramičkih pločica u obliku pravougaonika i trougla sa kojima se igra neprestano, evo, treći dan, uporno od njih praveći kućicu :)

Prijatan dan!

Šta od njih dobijamo

M uživa u knjigama, tako da je pravljenje knjige za njega, pa i najjednostavnije, odličan način da mu pomognem oko stvari koje ga zanimaju. Onako, usput, je naučio da koka daje jaje, krava mleko, ..., ali htela sam da napravim neku igricu kroz koju bi to i konkretno shvatio, a ne samo naučio kao pesmicu.

Zato sam sa interneta skinula clipart sličice, svaki list započela sa po jednom, a onda smo zajedno dovršili sortiranje i lepljenje sličica.

Kasnije sam stranice povezala, pa smo se zabavljali ispitujući konkretne prednete i namirnice. Naravno da je tražio da pojede hleb i jogurt, jer ih veoma voli.

A, evo kako izgleda par unutrašnjih stranica:

Lepljenje je bilo zabavno, a plus smo dobili korisnu knjigicu.

Prijatan dan!

Prva priča

Pisala sam ranije o tome da često izmišljam priče dok se M igra sa testom za igru, i da pri tom koristim njegove modle za Playdoh.
Danas nas je M iznenadio. Tokom svoje jednoipočasovne igre sa testom, tokom koje je nastala i ''instalacija'' sa slike,

u jednom trenutku je počeo da utiskuje modle u testo i priča nešto slično mojim pričama. Brzo sam zgrabila papir i olovku, i zapisala M'ovu prvu priču!

Nešto slično sam ranije videla na blogu Chasing Cheerios, mada je ova naša priča nastala sasvim spontano :), ali zaista mi se sviđa ideja knjige od njegovih priča, naravno, pod uslovom da ih bude još.

Pozdrav svima!

Tri medveda

M voli knjige. Rekla bih da su mu knjige najdraže igračke. U čitanju provedemo po par sati dnevno. M voli i da mu pričam priče, posebno one koje su mu već poznate. Često kad se igra sa testom približava kraju, uzmem modle za Play-Doh, utiskujem ih u testo i uz put izmišljam priču.
Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.

Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.

Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.

I, evo još jedne porodice medveda

Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.

M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.

Isto, isto!

Danas smo M i ja igrali ovu igru spajanja parova istih. Dok sam ja spremala ručak, M je sedeo na podu kuhinje sa fotografijama nekoliko voćki i nekoliko komada povrća i poslužavnikom sa tim istim voćem i povrćem. Prvobitna ideja koju sam videla na blogu Making of a Montessori Mum je bila da spoji parove istih, ali kako je on to uradio u roku od nekoliko sekundi, zabrinula sam se da je igri kraj. A, onda mi je pala na pamet ideja da igru povedem u drugom pravcu, kao neku vrstu igre memorije. Okrenula sam sve fotografije licem dole, pokazala mu kako da okreće i vraća slike dok ne nađe isto. Bio je oduševljen! Tražio je nebrojeno puta da ponovimo od početka, a ja bih zamenila mesta fotografija pre početka svake ture. Evo sve to u slikama:

ovaj deo mu je držao pažnju, pa..., 5 sekundi

igra memorije: hmm, da li je to krompir?

''Isto, isto!''

Kad je interesovanje počelo da jenjava (a mama završila poslove oko ručka (: ), malo smo proćaskali o bojama i teksturi današnjih ''igračaka''.