Čas gađanja u pesku

Napokon smo kod kuće, bar na kratko, pa nas opet čeka put! Mene u Google reader-u sačeka skoro 1000 postova koji čekaju da budu pročitani, da vidim šta rade naši drugari iz komšiluka, ali i oni po svetu.
Bili smo u Ulcinju, na najlepšem pesku koji se zamisliti može. Pomalo smo pravili zamkove od peska, pomalo pisali, crtali po pesku, ali M je najviše uživao da sedi u plićaku, igra se sa mokrim peskom, baca ga u vodu, posmatra kako mu se rastače između prstiju...

Tako smo i smislili jednu igricu, koja je uz to i duhu upravo završenih Olimpijskih igara. Crtali smo mete u pesku, pa se takmičili ko će pogoditi centar. U početku sam mete crtala ja, a onda se i M izveštio. Liniju odakle smo gađali smo malo po malo udaljavali, pa je to bio pravi izazov pogoditi centar mete bombom od peska. A, bogami, trebalo je i bombu napraviti što čvršću, opet vrlo korisna vežbica za mišiće ruku.

ovako je M crtao mete

 Malo igre, vežbanja, uživanja i puno plivanja i sunca. Sve u svemu, lep odmor.
Na kraju smo 'skoknuli' do Kotora (ako se za vožnju od skoro 3 sata može reći skoknuti), gledali smo sjajnu predstavu Guliver, u Luci Kotor. Guliver je ustvari džinovska marioneta od 12 metara koju je podigao kran, a ruke, noge, glavu mu je pokretala grupa sjajno koordiniranih momaka i devojaka. Najslađi su bili Liliputanci, dečica iz Kotora, koji su čak govorili na Liliputanskom jeziku.

Izazov, treća nedelja

Sa krajem aprila, došao je i kraj izazovu na 5 Orange Potatoes, a kako smo se mi kasno uključili, za nas je izazov trajao samo tri nedelje.

Ove nedelje je bilo lako, jer je vreme bilo divno, živeli smo napolju.

Nedelja je počela odlaskom na lokalni hipodrom, gledali smo konje, za stariju decu postoje poniji koji se mogu iznajmiti za jahanje.  Zatim smo dosta crtali po betonu i igrali se napolju sa testom u koje smo dodali obojeni pirinač.

Bili smo do parkića da se igramo sa drugarima, a tamo, obavezno, idemo gradskim prevozom, M uživa u vožnjji autobusom. U parkiću smo pravili ''skulpturu'' od kamenja, grančica i raznoraznih delova flaša i limenki (čitaj smeća), koje je M sakupio unaokolo.

Peli smo se na spomenik na Gorici, obližnjem spomen parku, ovaj put je M uspeo da se sam popenje skroz do vrha, a da se ne pomaže rukama pri penjanju.

Sa tatom je išao na ringišpil, a nedelju smo završili izletom na plažu Jaz, gde se zajedno sa sekom od strica brčkao u baricama koje su visoki talasi napravili na obali, kopao pesak, pravili smo kule i svašta još nešto...

A, kako ste vi proveli ovu zadnju nedelju aprila i ove praznične dane ?

Prijatan dan!

Astronauti, kamenčići i voštane bojice...

Prošla nedelja je prošla u znaku astronauta i raketa. Jednog dana, dok smo M i ja birali slike iz časopisa koje ćemo da iskoristimo za pravljenje kolaža, M je video sliku astronauta. Naravno, pitao je ko je to, a ja sam odgovorila da je to čika koji putuje do Meseca. Odjednom, oči su mu se raširile, slika je odmah morala da se iseče, a onda su usledila dodatna pitanja. Naravno, ništa od toga ne bi bilo da sam ja rekla da je to čika koji putuje u svemir ili na Mars, ali Mesec...! Pa, M će da ga primeti na nebu u po' dana, a ako izlazimo iz kuće uveče, položaj i izgled Meseca obavezno moraju da se zapaze.

I zato smo malo koristili YouTube, gledali snimke astronauta na Mesecu, lansiranja rakete u svemir, pravili raketu od raznobojnog papira, i lansirali čaše od jogurta, pardon,...rakete, uz pomoć plastičnih čaša i gumica, po ovom recetpu.

M je napravio dosta kolaža od slika izrezanih iz raznih časopisa, sa kojima se sada igramo takozvanu ''I Spy'' igru, tj. jedno kaže šta vidi na slikama, a onda onaj drugi mora da pronađe tu sliku. Odlična igrica da se prekrati vreme, i uz to poradi na postojećem rečniku i da mu se dodaju nove reči. (u donjem levom uglu se vide neki od kolaža)

Ove nedelje mi je prvi put ''pomagao'' u kuhinji, pravili smo  mafine koje on obožava, a iza nas je ostao neopisiv nered.

Iskoristila sam i sve njegove polomljene voštane bojice i od njih napravila ove preslatke ''kolačiće'' (prema uputstvu sa Škrabalice) misleći da će M tako više pažnje obratiti na crtanje sa voštanim bojicama, a manje na markere, ali prevarila sam se... Bar mu se sviđa kako izgledaju, pa voli da ih slaže jedan na drugi. A, i meni su preslatki.

Za kraj nedelje, bili smo na plaži prvi put ove godine. Iako je vetar duvao veoma jako, M, a i ja i M'ov tata, super smo se proveli kopajući u pesku i skupljajući kamenčiće i komade uglačanog stakla. Svratili smo i do Arheološkog muzeja u Budvi, videli svašta nešto zanimljivo, i budući da su ulaznice za muzej sve što smo tog dana potrošili, bio je to divan izlet za 4€ ;).

Za M, najbolji pronalazak tog dana su bili komadi keramičkih pločica u obliku pravougaonika i trougla sa kojima se igra neprestano, evo, treći dan, uporno od njih praveći kućicu :)

Prijatan dan!

Beograd

iako smo u Beograd išli ne baš lepim povodom, to jest, zbog moje operacije, to nas nije sprečilo da se lepo provedemo.
Još pre puta sam odlučila da će izložba Dinosaurusi u Beogradu biti nezaobilazna stanica. I, zaista, provod je bio odličan, bar sudeći po M. U sklopu izložbe je i dečja igraonica, sa temom dinosaurusa, naravno, a ja, iako ne volim igraonice (puno dece koja se sudaraju, padaju, plaču, praćenje jednogodišnjaka, koji bi da radi isto što i velika deca, u stopu)ova me svojim sadržajem baš oraspoložila.
Od srca preporučujemo!
O ostalim aktivnostima mogu da pripovedam samo iz druge ruke,ali znam da je bio oduševljen Vojnim muzejom na Kalemegdanu i svom izloženom mašinerijom, reči ''tenk'' i ''top'' su odmah ušle u njegov skromni rečnik. Izložba Ribe u Prirodnjačkom muzeju je takođe vredna pomena, a Zoološki vrt, pa..., nismo sigurni koliko mu se svideo, a koliko se uplašio :)
I Dunavski kej, reka, zalazak sunca, ribari, ogromni mesec nad Beogradom, patke, sve je ostavilo snažan utisak.
Ali, seljače ostaje seljače čak i u velegradu! Svuda je ganjao pse, mačke, vrapce, a golubovi su bili posebno zadivljujući, samo na njih smo potrošili par kutija keksa:)

"Verušo, Verušo, volimo te mi..." :)

Na 50 km od Podgorice se nalazi Veruša, skromni ski centar i odmaralište. Mnogi Podgoričani tu imaju vikendice (nadam se i mi jednog dana :)), među njima i naši rođaci, tako da smo celu nedelju proveli na prijatnih, osvežavajućih 1010 metara nadmorske visine.
Raj za decu. Tu je i dečje odmaralište, tako da društva nikad ne manjka. A, šta još može tu da se radi?

*Šetnja po livadama, branje lekovitog bilja. M je uživao trčakarajući po livadama dok smo mi odrasli brali kantarion i hajdučku travu.
*Bacanje kamenčića u potok, šljapkanje po vodi i baricama.
*Kad zađete u šumu, čekaju vas preukusne maline i borovnice na svakom koraku.

*Posmatranje planinskih ptica, lov na puževe (naravno, posle ih pustite da idu :-)). To su neke ideje. Naravno, na ovakvim pustolovinama fotoaparat je obavezan!
A, da, prošle nedelje nismo samo dangubili napolju. M je napokon rešio da mu se sviđa crtanje, ali samo ako mama nešto nacrta, pa onda on crtež dovrši. Tako je nastao ovaj leptir, koji je dobio počasno mesto, uglavljen u ram jedne slike koja nam se i ne dopada toliko.