Čas gađanja u pesku

Napokon smo kod kuće, bar na kratko, pa nas opet čeka put! Mene u Google reader-u sačeka skoro 1000 postova koji čekaju da budu pročitani, da vidim šta rade naši drugari iz komšiluka, ali i oni po svetu.
Bili smo u Ulcinju, na najlepšem pesku koji se zamisliti može. Pomalo smo pravili zamkove od peska, pomalo pisali, crtali po pesku, ali M je najviše uživao da sedi u plićaku, igra se sa mokrim peskom, baca ga u vodu, posmatra kako mu se rastače između prstiju...

Tako smo i smislili jednu igricu, koja je uz to i duhu upravo završenih Olimpijskih igara. Crtali smo mete u pesku, pa se takmičili ko će pogoditi centar. U početku sam mete crtala ja, a onda se i M izveštio. Liniju odakle smo gađali smo malo po malo udaljavali, pa je to bio pravi izazov pogoditi centar mete bombom od peska. A, bogami, trebalo je i bombu napraviti što čvršću, opet vrlo korisna vežbica za mišiće ruku.

ovako je M crtao mete

 Malo igre, vežbanja, uživanja i puno plivanja i sunca. Sve u svemu, lep odmor.
Na kraju smo 'skoknuli' do Kotora (ako se za vožnju od skoro 3 sata može reći skoknuti), gledali smo sjajnu predstavu Guliver, u Luci Kotor. Guliver je ustvari džinovska marioneta od 12 metara koju je podigao kran, a ruke, noge, glavu mu je pokretala grupa sjajno koordiniranih momaka i devojaka. Najslađi su bili Liliputanci, dečica iz Kotora, koji su čak govorili na Liliputanskom jeziku.