Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.
Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.
Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.
I, evo još jedne porodice medveda
Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.
M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.
Нема коментара:
Постави коментар