Audio priče

Sedmoglava aždaja iz Kapetana Džona Piplfoksa kako je M zamišlja. Pored sedam glava ima i puno peraja, kako sam obaveštena :)

M i ja imamo dogovor da se crtaći gledaju uveče pola sata pre spavanja. Ali, nekad kad je bolestan, ili kad sam ja bolesna, dopušteni su i preko dana. To za posledicu ima da se danima nakon toga po celi dan čujem rečenicu ''Mogu li još samo jedan crtani?''.
Ovaj put ja sam bila ta koja sam nekoliko dana prespavala usled stomačnog virusa, ali ovog puta spas nisam tražila u crtaćima već u audio pričama.

M se zainteresovao za audio dramu Kapetan Džon Piplfoks još pre par meseci. Ovo je omiljena radio drama njegovog oca, verovali ili ne, i dan danas je zna skoro celu napamet.
Dobio je CD plejer koji se nalazi u njegovoj sobi i koji samostalno koristi.
A, sada sam rešila da iskoristim zainteresovanost za ovaj vid zanimacije pa sam nasnimila još nekoliko audio bajki na CD. Nešto sam preuzela sa ovog linka, kao što su Alibaba i nekoliko priča koje čita sjajni Zijah Sokolović, među kojima i našu voljenu priču Ogledalce.

Pri prvom slušanju, M je aktivan slušalac. Mirno sedi ili leži na svom krevetu i sluša. Kasnije, pusti CD dok se igra sa drugim igračkama.
Audio priče su divne jer deci ne nude vizuelnu podlogu na koju će samo nadograditi ono što čuju, već deca sama moraju da na osnovu onoga što čuju sama sebi dočaraju prepričanu priču, likove, mesta, da izmaštaju čitav bajkovit svet na osnovu informacija koje im priča ponudi i nadograde ga svojim maštarijama.

Odličan su alat za sve roditelje koji imaju muke da nateraju decu na popodnevni odmor (kao što ih ja imam). M je neko vreme pristajao da ostane u krevetu i čita svoje knjige, a sada mu odmor mnogo lakše pada kada ima ponuđenu varijantu da čita knjigu, leži ili sluša neku bajku.

Danas sam rešila da mu spremim iznenađenje. Kad se vrati iz vrtića sačekaće ga nekoliko njegovih omiljenih knjiga koje sam pročitala i nasnimila na diktafon. Narezaću ih na CD i pokloniti mu. Ideja sa bloga Play at home mom.

Grad knjiga

Ovu igru smo M i ja nekako slučajno otkrili i jako mu se svidela. Jednog dana, dok smo čitali neku od njegovih omiljenih knjiga, upitala sam M kako bi to bilo kad bi on došao u posetu junacima te knjige, o čemu bi razgovarali, šta bi voleo da ih pita?

Onda je M rešio da im stvarno ''zakuca na vrata'' i onda je krenuo ceo dijalog, koji sam pratila sa uživanjem. Zatim sam mu predložila da napravimo celi grad knjiga. M je izabrao pet-šest knjiga koja smo poređali na pod, a onda je autićem krenuo da obilazi jednu po jednu, da razgovara sa junacima, da im pomaže u nevolji, uglavnom rešavajući glavni problem u knjizi. Prvo bi zakucao na vrata, neko iz knjige bi mu otvorio i odatle pa na dalje bi sve išlo onako kako bi ga mašta vodila.
Ova igra mu se toliko sviđa da se baš često igra na ovaj način u zadnje vreme.

Divan način da se ponovi i proživi iskustvo pročitane priče, zar ne?

Metamorfoza leptira - na naš način!

 

U poslednje vreme dosta čitamo o leptirima i njihovom životu. Jedna od M'ovih igara kojih se igra ovih dana je da se, pošto pojede jabuku, umota u ćebence ili nešto slično i da ''spava'' kao gusenica, a zatim da izleti ispod pokrivača i počne da trči okolo mašući rukama kao leptir.

Želela sam da u dekor njegove nove sobe dodam i poster metamorfoze leptira, ali sam onda pomislila da bi još zanimljivije bilo da ga sami napravimo.  

M has been quite interested in butterflies recently, so I wanted a poster of the butterfly metamorphosis as a decoration for his new room. But, then I got the idea that we could make one ourselves. 

We talked about butterfly metamorphosis while looking at these beautiful illustrations from a book "Butterfly is patient" downloaded from Scribd.

Ovde na slici vidite otprilike postupak kojim smo poster napravili. Pošto baš i ne volim unapred zadate slikarske zadatke, potrudila sam se da M bar koliko toliko sam učestvuje u stvaranju ovih slika.

Pričali smo o metamorfozi leptira i usput gledali ove predivne ilustracije iz knjige ''Butterfly is patient'' koju smo u skraćenoj formi i potpuno besplatno preuzeli sa Scribd-a. Onda sam mu ja objasnila svoje ideje kako da naslikamo jaje, gusenicu, čauru i leptira, koristeći šake. Ja sam slikala na mojoj šaci, a M na svojoj.

Zatim sam mu pokazala kako da napravi otiske na papiru. Pitao je zašto gusenica nema noge, pa sam mu dala markere, a one je dodao noge gusenici i noge i telo leptiru.

The method is pretty obvious from the previous photo. I showed him my ideas how to create an egg, a caterpillar, a cocoon and a butterfly with hand prints. He painted his hand on his own,and then he made impressions on a piece of paper, and added legs to the caterpillar and butterfly.

Mislim da je poster savršen :).

Uz to, ovih dana čitamo Gusenicu Njam-Njam koja se meni baš i ne dopada, ali je M voli i, u nedostatku knjige, gledamo ovaj crtać urađen prema knjizi Erika Karla, Veoma gladna gusenica.

A, sećate li se našeg seta za prepričavanje ove priče? Neki delovi sada nedostaju, ali set je i te kako voljen.

I love our new poster. M too. We've been watching "Very Hungry Caterpillar" animated version on YouTube, since this classic hasn't been translated to Serbian yet.

And our set for retelling this story, that I made for M almost 2 years ago, is still very much loved and played with.

Knjiga o ''Radoznaloj pesmi''

Kišni dan nas je naterao da budemo sve vreme u kući, a proizvod tog vremena je jedna slatka knjižica domaće izrade.
M veoma voli ''Radoznalu pesmu'' Dragana Lukića, ali do sada je nigde nismo našli u štampanoj formi, sem u mojoj staroj čitanci iz prvog razreda osnovne škole, koja i nije baš zgodna za često listanje i iščitavanje. Zato sam mu predložila da ilustrujemo našu verziju ove pesme.
Za one koji ne znaju pesmu, to je pesma o detetu koje posmatra more ispod sebe. U njemu vidi školjke, ježeve i ribice i na kraju i samo bućne u vodu.
Prvo smo za svaku stranicu naše knjige morali da napravimo more. Iskoristili smo pucketavi plastični omot (pojma nemam kako mi kažemo bubblewrap?) koji smo premazali plavom, belom i zelenom bojom, pa smo zatim otisak preneli na četiri lista papira. M je uživao da razmazuje boje prstima.
Za prvu stranu smo probali da napravimo otisak školjke, tako što smo je premazali plavom bojom i prevaljali po papiru, ali otisak je bio prilično slab. M nije bio ni malo bio zadovoljan što mu se školjka ne vidi dobro pa sam ja docrtala ivice, da bi bilo što jasnije da je reč o školjci. U dnu slike M je zalepio stihove koji idu uz ovu stranicu.
Za ilustraciju druge stranice M je nacrtao morskog ježa, a ja sam ga isekla, pa ga je M dodao na sliku.
I evo ih prve dve strane:

Za treću stranu smo probali da dobijemo izgled ribarske mreže tako što sam premazala komad cvećarske mrežice bojom koji smo preneli na list. Otisak nije ispao baš najbolje, ali M se nije bunio :). Isekla sam dosta raznobojnih ribica od kolaž papira koje je M zalepio ispred ribarske mreže. Na kraju smo dodali papirić sa stihovima koji idu uz ovu stranicu.

Za zadnju stranu smo imali ceo mali foto sešn. M je obukao kupaće gaćice, pa smo skakali po krevetu, a ja sam pokušavala da ga uhvatim u skoku foto aparatom. Jednu sliku smo ištampali i kasnije ju je M zalepio za zadnju stranu. Evo dečaka koji skače sa stene u more:

Listove sam spojila heftalicom, ali se M sa listovima pošteno izigrao i pre nego što je knjiga bila gotova. Listove bi poređao na kauč, pa bi se popeo na naslon i recitovao pesmu. Na kraju pesme bi skočio na kauč, kao u more, pa sve ispočetka.

Naravno, kupaći kostim nije imalo šanse da je hteo da skine danas celi dan. Čak je na popodnevno spavanje išao u njemu. Bar sam ga ubedila da obuče duks i čarape :).

Za kraj, pesma koja nas je na sve ovo inspirisala.

Dragan Lukić

Radoznala pesma

Šta to radi pripijena za dno mora, školjka plava?

-Spava.

Šta ježevi morski rade kad ih gleda neko dete?

-Prete!

Šta ribice male rade kad ribari bace mreže?

-Beže!

A kad ja sa stene skočim, šta to kaže more plavo?

-Bravo!

Slonovi na paradi

Nekoliko puta sam već pisala o tome koliko M voli Elmera. Za Novu godinu mu je baba donela i ostala izdanja serije o Elmeru koja su objavljena na srpskom jeziku (izdanja su Zavoda za udžbenike). Od tad, sve četiri knjige o Elemeru su glavno štivo u našoj kući.

Danas smo napravili Elmera i slonove na paradi, po ugledu na kraj prvog dela o Elmeru, kad se svi slonovi maskiraju u šareno, a Elmer u sivo.

Slonove smo modlicom za glinu u obliku slona napravili od običnog neobojenog testa za igru, koje smo već imali, i sušili ih par sati u rerni. Jutros smo ih obojili temperama. Na parčetu kartona smo napravili pozadinu priče, karton smo obojili zelenom i braon bolom, pa kad se osušio izlepili smo ga komadićima raznobojnih papira, kako bi napravili cveće i drveće u šumi. Ja sam radila levu, a M desnu stranu, a razlika se, kao što vidite, i ne primećuje :).

M je tražio i pećinu, napravili je na brzinu od zgužvane papirne kese.

Igrao se neko vreme sa slonovima, slagao i preslagao, ali najvažnije je da je ceo proces stvaranja bio veoma zabavan i držao nas zauzetim skoro celo jutro.

I've already written about how much M loves Elmer, by David McKey.

Today, we made Elmer and other elephants in a parade. We made elephants using white homemade playdough and an elephant shaped clay mold. I baked them in an oven for a few hours, and then we painted them. We also made a jungle background on a piece of cardboard. We painted it with green and brown pints, and then glued pieces of paper in different colours to make trees and flowers.
M also asked for a cave, so I made it out of a crumpled paper bag.
We had great fun making this play scene, it kept us busy whole morning!

Ovaj post delim na Best Toys for Toddlers:

Scena za igru ''Deda i repa''

Osećam da će moje likovne sposobnosti za par godina biti premašene, ali zasad mama crta najbolje scene za igru na svetu!

Priča o dedi i repi je jedna od najjednostavnijih za prepričavanje. Deca vole ovakve priče zbog ponavljanja koje se kroz njih provlači. M voli ovu priču baš zbog toga, i zato mu se i ova igra izuzetno svidela.

Deda, baba, unuka, pas, mačka i miš su izrezani od kartona, repa takođe, a na slici sam prosekla jedan džep u koji se repa zavuče dok je još u ''zemlji''.

M voli da izmišlja svoje scenarije, tako se obično baba zaglavi u ''blato'', pa deda i ostali pokušavaju da je izvuku.

Veoma jednostavno da se napravi, veoma zabavno.

Sledeće ću na poleđinu svake figure dodati magnet, pa cela scena se seli na frižider.

I drew this playscene for M to practise his retelling skills. The Turnip is one of the easiest stories for kids to retell, because of the repetition of trying to pull out the turnip, as its leit motif. M loves it, and he usually makes his own scenarios, with grandma being stuck in the mud, and grandpa and granddaughter trying to pull her out.

I cut all the figures out of cardboard, and I'm planning to add a magnet on the back of each figure.



M prepričava priču Deda i repa



Prijatan dan!

Prsti i cigle....hmmm :(

Nema nas odavno. A, evo i zašto:

Ovako je već deset dana. Trenutak nepažnje (moje) i velika cigla je pala na malu šaku. Palac je stradao, baš. A,doktor kaže da će lečenje potrajati. I, zato su letnje igre za ovu godinu gotove: nema kupanja u bazenu, igranja sa vodom, igranja sa zemljom. Ali, nema ni slikanja, testa za igru, pomaganja u kuhinji, a slagalice i fine motoričke igre ga frustriraju. Ostaju nam autići, bojice, i KNJIGE naravno!

E, da ovaj post ne bi bio samo kukanje, da vam predstavim nekoliko M'ovih omiljenih knjiga koje ovih dana, na njegov zahtev, čitamo iznova i iznova po celi dan.

Evo ih! O knjizi Ogledalce sam već pisala, a druge dve knjige su Elmer, Dejvida MekKija i Priča o kolutu sira, Sonje Krstanović. Obe knjige je izdao Zavod za udžbenke i nastavna sredstava, Beograd.

O Elmeru nema šta nije rečeno. Svetski hit, priča o Elmeru, šarenom slonu, prelepa lekcija o tome kako smo svi drugačiji, posebni ali i potrebni. Ilustracije su zadivljujuće, opčinjavajuće, prosto zrače šarenilom boja. M'u se najviše sviđa kraj kad slonovi prave paradu i maskiraju se. Iz kolekcije knjiga o Elmeru imamo samo ovu, oštrimo se da naručimo i ostale.

Priča o kolutu sira je drugi apsolutni hit u našoj kući trenutno. Već sam pominjala kako je M opčinjen mesecom, a ovo je priča upravo o mesecu i njegovim menama, onako kako ga vide gladni mišići koji zamišljaju da je to veliki komad sira. M je već naučio imena četiri osnovne mesečeve forme, i zbog toga, jedino što mi se u knjizi ne sviđa je što u priči posle mladog meseca opet dolazi pun mesec, ali, opet, to je bilo neophodno za tok priče. Priča je domaćeg autora, kao uostalom i sve ostale slikovnice u izdanju Zavoda.

Pored ovih, imamo još par Zavodovih naslova, i M u svakom jednako uživa.

 Sve slikovnice Zavoda su, po meni, najkvalitetnije dečije knjige koje se trenutno mogu kupiti na našem jeziku. Uz to, cene su prilično niske. Jedina zamerka Zavodu je nedostupnost njihovih izdanja. U Crnoj Gori ih naravno nema. Ali, i u Srbiji se prodaju samo na par mesta.

Možete ih naručiti preko Zavodovog sajta, ali katalog nije obnavljan od prošle godine, tako da mnoga novija izdanja nisu u njemu. Takođe ih možete naći i u nekoliko internet knjižara , ali po znatno višim cenama.  Ipak, mi koristimo ovaj vid kupovine, jer za sada je ovo jedini način da nabavimo njihove knjige.

I, dok prstić ne bude bolje, i dok ne počnemo da potpuno uživamo u igrama napolju, nastavljamo da uživamo u knjigama.

Ako se setite neke za koju mislite da bi nam se svidela, ostavite komentar.

Prijatan dan!

Mini predstava u gostima kod babe

Dok smo bili u gostima kod moje majke, pronašli smo ovu moju staru slikovnicu, ''Ogledalce'' Grigora Viteza, izdanje 1983., sa divnim ilustracijama Marjana Mančeka. Moja mama je sačuvala i dosta mojih plišanih igračaka, pa smo probrali par igračaka, i nabrzinu napravili lutkarsku predstavu.

U priči, zeka, veverica i sojka kreštalica se svađaju oko ogledala, koje je zeka našao na proplanku, i svako tvrdi da je to njegova slika. Sve dok nije naišao meda i... prepoznao sebe na toj ''slici'', i niko, naravno, nije smeo da mu protivreči.

Imali smo ogledalo, medu i zeku, umesto sojke kreštalice poslužilo nam je jedno uskršnje pile, a veverica, prepoznajete li je? Da, to je Zagi,  iz 1987. ako ne grešim, maskota Univerzijade u Zagrebu. Ja sam bila mama medvedica, a M je bio meče.

M je uživao dok smo izvodili našu malu predstavu. Ja sam čitala tekst, a on je rukovao lutkama, i posle dva ponavljanja bili smo spremni da predstavu izvedemo pred širom publikom :).

Knjigu smo poneli sa nama kući i čitamo je skoro svakodnevno.

Na internetu sam uspela da pronađem ovu knjigu u audio formatu na ovom sajtu. Potražite u desnom donjem uglu strane, otvoriće vam se u Windows Media Player-u.

Najjednostavnije knjige reciklažom starog papira

Od kada se na The Artful Parent pojavio tekst o knjizi ''Handmade Books for a Healthy Planet'', autorke Suzan Kapusčinski Gajlord, po blogovskom svetu je nastala prava pomama pravljenja knjigica. Naravno, i mi smo iskoristili par kišnh dana da se i mi oprobamo u ovoj veštini.
Napravili smo ih ukupno tri, naravno ja sam bila zadužena za sečenje i savijanje, a M za dekoraciju. Koristili smo papirne kese, novine, komade raznobojnih papira, bojice, markere, isečke iz magazina, kutije od karnfleksa i krekera. Sve su napravljene tzv. harmonika stilom, jer mi se dopala ideja da ih otvorene možete negde i izložiti.
Ova sa prve slike je hit, M je uživao dok je lepio sićušne komadiće papira koje sam mu ja prethodno isekla, da bi napravio bager, kamion, voz i automobil.
Druga je M'ova priča o odlasku na ringišpil koju sam ja zapisala na stranice knjige, a on ukrasio, a u trećoj su njegovi crteži automobila.
Ceo postupak za pravljenje harmonika-knjige, a i ideje za drugačije formate, možete nači na sajtu Making Books, a još puno ideja na njihovom blogu.
Sigurna sam da se ovde nećemo zaustaviti. Već planiram jednu finiju knjigicu-foto album koju ćemo ukrasiti točkićima sa M'ovih polomljenih autića.
A sve ovo me je podsetilo na naše drugare sa bloga Plavo nebo, žuti kamen, koji isto tako jako vole da prave knjige, pogledajte kakve ovde i ovde. Drugari, pozdrav za vas!

Svima, prijatan dan :)

Malo o pticama, malo o besplatnim stvarima sa interneta

Pre nekoliko meseci sam kupila knjigu Moja prva knjiga o prirodi, misleći da će je M koristiti za nekoliko godina. (Knjigu preporučujem, ilustracije su slatke, i puna je zanimljivih predloga za igru u prirodi). Iako smo tog dana kući doneli još par knjiga za njegov uzrast, ova je postala najčitanije štivo u našoj kući. Tako je M veoma brzo naučio nazive svih ptica i buba koje se u knjizi pominju.

A, onda sam došla do zapanjujućeg otkrića, da u našem dvorištu žive i mnoge druge ptice osim vrabaca. Nikada do tad nisam ni obratila pažnju na ptice oko mene. Crvendaća ima puuuno, imali smo prilike da ih gledamo kako se kupaju, tuku, hrane...
Viđamo i senice, žutarice, kosove, svrake... M ih bez problema raspoznaje i imenuje.

Napravila sam mu kartice 8 ptica koje se najčešće viđaju u ovim našim krajevima, sa njima se igramo klasično Montessori sparivanje, ali i igru memorije, koristeći četiri para po M'ovom izboru. Pošto sam izgleda zaboravila kako se .pdf prebacuje u format slike, aplodovala sam ove kartice na Sribd, pa ako ima još malenih zainteresovanih za ptice, kartice možete naći ovde.

A, kad smo već kod dokumenata za skidanje i štampu, na internetu postoji puno broj sajtova na kojima se mogu pronaći super igrice i zanimacije.
Evo nekih sa kojima se igramo ovih dana:
1. sparivanje  životinja i voća i povrća sa odgovarajućim siluetama, sa sajta Cannon crative park, do kojeg sam došla preko bloga Leptir. Na Cannonovom sajtu ima još puno, puno igračaka od papira koje se mogu napraviti ako imate dobar štampač pri ruci.
2. igrica koja se zove Sound bingo, a koju mi koristimo malo drugačije, po preporuci sa bloga Handmade Beginnings. Zajedno gledamo slike svih zvukova koje slušamo i tražimo vlasnika zvuka na spisku.
3.  Na sajtu Montessori for everyone ima pregršt materijala u pdf formatu koji se može besplatno skinuti na vaš računar. Mi smo već isprobali nekoliko, a možete naći sve od sparivanja pola i celog voća do učenja o slojevima atmosfere. Ovaj sajt ću sigurno često posećivati u narednim godinama.
4. skinite sa ovog linka knjižicu koja nudi pregršt ideja kako da sami napravite razne varijante testa i boja za igru, kao i na koje se sve načine  može igrati sa testeninom, ledom, čak i sa instant pire-krompirom!
5. I Spy igra iz neke jako stare knjige, koju smo nosili na putovanje i prilično nam je pomogla u razbijanju dosade.
6. Za one nešto starije od nas, najslađa bojanka koju sam ikad videla, pronađoh je preko bloga Filth Wizardry.


Prijatan dan :)

Šta od njih dobijamo

M uživa u knjigama, tako da je pravljenje knjige za njega, pa i najjednostavnije, odličan način da mu pomognem oko stvari koje ga zanimaju. Onako, usput, je naučio da koka daje jaje, krava mleko, ..., ali htela sam da napravim neku igricu kroz koju bi to i konkretno shvatio, a ne samo naučio kao pesmicu.

Zato sam sa interneta skinula clipart sličice, svaki list započela sa po jednom, a onda smo zajedno dovršili sortiranje i lepljenje sličica.

Kasnije sam stranice povezala, pa smo se zabavljali ispitujući konkretne prednete i namirnice. Naravno da je tražio da pojede hleb i jogurt, jer ih veoma voli.

A, evo kako izgleda par unutrašnjih stranica:

Lepljenje je bilo zabavno, a plus smo dobili korisnu knjigicu.

Prijatan dan!

Nova postavka ''Zunzarine palate''

...naravno, u mom izvođenju, a uz pomoć drugara sa slike ;D.

Medveda i žabu smo već imali, komarca i zunzaru napravili od kartona i štapića za desetak minuta, miš i zeka po ideji sa Made by Joel bloga, super slatkog bloga o kojem je Škrabalica skoro pisala. Dizajn igračkica je moj, pa nemojte da se smejete.

E, da, kao lonac je poslužila sklopiva korpica iz Ikee, idealna za ovu igrariju, jer ''kada je meda seo, srušio se dvorac ceo!''

Knjigu još uvek nismo nabavili, a ja sam tekst naučila napamet, zahvaljujući ovom sajtu, i sto puta iščitanom tekstu ;)

''Ježurka Ježić lukavo škilji, pregleda bodlje i svaku šilji.''...

Ponuda knjiga za decu do dve godine je, najblaže rečeno, razočaravajuća. M izuzetno voli da mu se čita, i knjige mu jako dugo zadržavaju pažnju. Zato smo počeli da mu čitamo knjige namenjene deci predškolskog uzrasta. Favoriti su ''Ježeva kućica'' Branka Ćopića i ''Zunzarina palata'' Brane Cvetkovića. U obe knjige je do skoro uživao samo preko njihovog internet izdanja na sajtu Srpska dečja digitalna biblioteka, ali je pre petnaestak dana na poklon dobio ''Ježevu kućicu'', i čitamo je svaki dan iznova i iznova, mnogo puta.
A, onda sam se setila da smo u školi pravili ovakve ježeve od krompira i čačkalica, pa je M dobio svog Ježurku.

''...Po šumi, danas,

 bez staze, puta

Ježurka Ježić

lovi i luta.

Veštak i majstor

u poslu svom

radi i čuva

rođeni dom.''

Tri medveda

M voli knjige. Rekla bih da su mu knjige najdraže igračke. U čitanju provedemo po par sati dnevno. M voli i da mu pričam priče, posebno one koje su mu već poznate. Često kad se igra sa testom približava kraju, uzmem modle za Play-Doh, utiskujem ih u testo i uz put izmišljam priču.
Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.

Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.

Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.

I, evo još jedne porodice medveda

Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.

M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.

Veoma gladna gusenica

Prosto mi je neverovatno da The Very Hungry Caterpillar, posle toliko godina slave i hvale nije prevedena na srpski jezik. Ova sjajna knjiga, uz pomoć koje deca širom sveta kroz igru uče brojeve, smenu dana i noći, dane u nedelji, životni ciklus leptira..., je jedna od najboljih dečjih knjiga svih vremena.

M se upoznao sa Gusenicom preko crtaća, rađenog prema ilustracijama iz knjige, koji gledamo na YouTube.

Na diktafonu sam nasnimila prevod ove priče i pustim ga uz crtani, i to se pokazalo kao super alternativa u situacijama kad M traži crtać.

Ali, M voli i mamino pozorište (takoreći). Lutkarske predstave koje mu priređujem gleda ne trepćući. Zato sam napravila ovaj set za prepričavanje priče o Gusenici.

Sve je iscrtano na kutijama od žitarica, obojeno markerima, i na svakom komadu sam isekla rupu u sredini kroz koju se Gusenica provlači.

Malo je reći da je M oduševljen. Priču zna skoro napamet, uskoro će je sam prepričavati :). Leptiri su mu postali omiljeni predmet razgovora, jer naročito voli momenat na kraju priče kad se gusenica pretvori u prelepog leptira. Danas je, tako, nosio plastično jaje iz Kindersurprise-a, koje nam, inače, služi kao gusenicino jaje, i neprestano ponavljao ''Puc, iz jajeta izasla mala i gadna gusenica''. Preslatko!

A, dok nam ne stigne set perlica koje smo naručili, i od kojih nameravam da je napravim, upoznajte našu Veoma Gladnu Gusenicu !!! :P