Dvorac od kartona

Pre par meseci nam se pokvarila mašina za sudove, pa kad je stigla nova, kutija je postala hit u kući.
M je zamislio da kutija treba da bude dvorac. Isekla sam 'pokretni most' sa jedne strane, dodala kanap kojim ga spušta i podiže, isekla vrh kutije kako bi što više ličio na odbrambeni bedem.
I, tako dete danima nismo viđali, preselio se u svoj dvorac :)
Iscrtao ga je scenama iz bitki, mačevima, štitovima, na prozorima dodao kralja i kraljicu, ma, uživao je skoro dve nedelje koliko je dvorac izdržao pre nego što se potpuno raspao.
Sad često pita kad će opet da nam se pokvari mašina za suđe, kako bi doio novu kutiju.

Audio priče

Sedmoglava aždaja iz Kapetana Džona Piplfoksa kako je M zamišlja. Pored sedam glava ima i puno peraja, kako sam obaveštena :)

M i ja imamo dogovor da se crtaći gledaju uveče pola sata pre spavanja. Ali, nekad kad je bolestan, ili kad sam ja bolesna, dopušteni su i preko dana. To za posledicu ima da se danima nakon toga po celi dan čujem rečenicu ''Mogu li još samo jedan crtani?''.
Ovaj put ja sam bila ta koja sam nekoliko dana prespavala usled stomačnog virusa, ali ovog puta spas nisam tražila u crtaćima već u audio pričama.

M se zainteresovao za audio dramu Kapetan Džon Piplfoks još pre par meseci. Ovo je omiljena radio drama njegovog oca, verovali ili ne, i dan danas je zna skoro celu napamet.
Dobio je CD plejer koji se nalazi u njegovoj sobi i koji samostalno koristi.
A, sada sam rešila da iskoristim zainteresovanost za ovaj vid zanimacije pa sam nasnimila još nekoliko audio bajki na CD. Nešto sam preuzela sa ovog linka, kao što su Alibaba i nekoliko priča koje čita sjajni Zijah Sokolović, među kojima i našu voljenu priču Ogledalce.

Pri prvom slušanju, M je aktivan slušalac. Mirno sedi ili leži na svom krevetu i sluša. Kasnije, pusti CD dok se igra sa drugim igračkama.
Audio priče su divne jer deci ne nude vizuelnu podlogu na koju će samo nadograditi ono što čuju, već deca sama moraju da na osnovu onoga što čuju sama sebi dočaraju prepričanu priču, likove, mesta, da izmaštaju čitav bajkovit svet na osnovu informacija koje im priča ponudi i nadograde ga svojim maštarijama.

Odličan su alat za sve roditelje koji imaju muke da nateraju decu na popodnevni odmor (kao što ih ja imam). M je neko vreme pristajao da ostane u krevetu i čita svoje knjige, a sada mu odmor mnogo lakše pada kada ima ponuđenu varijantu da čita knjigu, leži ili sluša neku bajku.

Danas sam rešila da mu spremim iznenađenje. Kad se vrati iz vrtića sačekaće ga nekoliko njegovih omiljenih knjiga koje sam pročitala i nasnimila na diktafon. Narezaću ih na CD i pokloniti mu. Ideja sa bloga Play at home mom.

Čokoladno testo za igru i fabrika čokolade

Ovo testo za igru ima samo jednu manu: ne jede se, a miriše taaaaako primamljivo, mmmm!

Pravi plejdo za ljubitelje čokolade kakav je M.

Što se recepta za testo tiče, na internetu sam našla nekoliko verzija koje uglavnom zahtevaju iste sastojke i sličan postupak izrade, ali sam na kraju recept prilagodila zalihama koje sam imala u kući i testo je ispalo savršeno.
Potrebno je:
250gr brašna
200gr soli
30gr kakao praha
1 1/2 šolja vode
1 kesica limuntusa (limunska kiselina)
1 kašika ulja

U šerpi samešajte sve sastojke i kuvajte na tihoj vatri sve dok se ne formira čvrsto testo. Skinuti sa vatre, ostaviti da se ohladi, pa dobro izgnječiti. Čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru. Ukoliko vam se učini da je testo previše tvrdo, prosto dodajte malo vode, ili, obrnuto, ako je previše lepljivo, dodajte brašna. Ovaj savet važi za izradu svih vrsta testa za igru.

M i njegova sestra od strica su bili oduševljeni kad su videli ovu postavku ''fabrike čokolade''. Iznela sam prazne bombonjere, plastične noževe, papirne korpice za kolače, komade aluminijumske folije i modlicu koju sam napravila od kutije od potrošenog kakaa, kojom su vadili čokoladne štanglice.

Uživanje u teksturi i čarobnom mirisu!

A, može da posluži i kao 'zemlja'' na gradilištu, čega se M odmah setio, pa je za sledeću turu igranja sa čokoplejdom doneo svoje mini bagere i ostale mašine.

Grad knjiga

Ovu igru smo M i ja nekako slučajno otkrili i jako mu se svidela. Jednog dana, dok smo čitali neku od njegovih omiljenih knjiga, upitala sam M kako bi to bilo kad bi on došao u posetu junacima te knjige, o čemu bi razgovarali, šta bi voleo da ih pita?

Onda je M rešio da im stvarno ''zakuca na vrata'' i onda je krenuo ceo dijalog, koji sam pratila sa uživanjem. Zatim sam mu predložila da napravimo celi grad knjiga. M je izabrao pet-šest knjiga koja smo poređali na pod, a onda je autićem krenuo da obilazi jednu po jednu, da razgovara sa junacima, da im pomaže u nevolji, uglavnom rešavajući glavni problem u knjizi. Prvo bi zakucao na vrata, neko iz knjige bi mu otvorio i odatle pa na dalje bi sve išlo onako kako bi ga mašta vodila.
Ova igra mu se toliko sviđa da se baš često igra na ovaj način u zadnje vreme.

Divan način da se ponovi i proživi iskustvo pročitane priče, zar ne?

Strukture od stiropora

*Pre svega, da vas podsetim da DARIVANJE traje još 3 dana!*

M je pronašao komad stiropora i krenuo da ga lomi na komade. Ja sam odmah uskočila i predložila da to puko lomljenje stiropora dobije neki strukturni aspekt. Donela sam kutijicu sa čačkalicama i pokazala mu kako čačkalicama može da spaja komade stiropora.

M found a large piece of styrofoam and started braking it into pieces. I quickly suggested to try buiding using styrofoam and toothpicks.

M je bio veoma usredsređen na ovu igru. Pravili smo svašta, robote, zvezde, drveće..., i odlično se zabavili.

M was quite focused. We made a lot of things, robots, stars, trees... and we had great time!

Kad sam videla polomljene komade stiropora, na pamet mi je pao ovaj post sa bloga The Artful Parent, pa eto otkud ideja. Mada, oni su koristili maršmelou, a ne stiropor ;).

The idea for this activity came from The Artful Parent blog, although they used marshmallows, not styrofoam ;).

Čudovišta od čupavih žica

Scroll down for English version

M'ov tata je sa službenog puta doneo naručene mu čupave žice (hvala Nataša), koje sam ja odavno želela. Za početak, iskoristili smo ih da napravimo ova čudovištanca od rolni toalet papira.

Pri rubu svake rolne sam izbušila rupe kroz koje je M provlačio čupave žice i pravio čudovištima smešne frizure. Dodali smo okice, M je docrtao usta i, eto ih čudovišta.

Odlična vežba fine motorike, a M me je iznanadio jer je napravio kosu za čak dva čudovišta, mnogo više nego što sam očekivala.

M's dad bought us several sets of pipecleaners when he came back from a business trip.

We used them to make these cute monsters. I poked holes around the edge of several TP rolls, and M did some lacing using pipecleaners, giving his monters funny hairdos.

Very simple idea and great lacing activity.

Slonovi na paradi

Nekoliko puta sam već pisala o tome koliko M voli Elmera. Za Novu godinu mu je baba donela i ostala izdanja serije o Elmeru koja su objavljena na srpskom jeziku (izdanja su Zavoda za udžbenike). Od tad, sve četiri knjige o Elemeru su glavno štivo u našoj kući.

Danas smo napravili Elmera i slonove na paradi, po ugledu na kraj prvog dela o Elmeru, kad se svi slonovi maskiraju u šareno, a Elmer u sivo.

Slonove smo modlicom za glinu u obliku slona napravili od običnog neobojenog testa za igru, koje smo već imali, i sušili ih par sati u rerni. Jutros smo ih obojili temperama. Na parčetu kartona smo napravili pozadinu priče, karton smo obojili zelenom i braon bolom, pa kad se osušio izlepili smo ga komadićima raznobojnih papira, kako bi napravili cveće i drveće u šumi. Ja sam radila levu, a M desnu stranu, a razlika se, kao što vidite, i ne primećuje :).

M je tražio i pećinu, napravili je na brzinu od zgužvane papirne kese.

Igrao se neko vreme sa slonovima, slagao i preslagao, ali najvažnije je da je ceo proces stvaranja bio veoma zabavan i držao nas zauzetim skoro celo jutro.

I've already written about how much M loves Elmer, by David McKey.

Today, we made Elmer and other elephants in a parade. We made elephants using white homemade playdough and an elephant shaped clay mold. I baked them in an oven for a few hours, and then we painted them. We also made a jungle background on a piece of cardboard. We painted it with green and brown pints, and then glued pieces of paper in different colours to make trees and flowers.
M also asked for a cave, so I made it out of a crumpled paper bag.
We had great fun making this play scene, it kept us busy whole morning!

Ovaj post delim na Best Toys for Toddlers:

Novi tekst na Roditelji.me- Podne mape za igru

Danas je na Roditelji.me portalu izašao moj tekst o domaćim, iscrtanim podnim mapama za igru. Mi ih pravimo veoma često, mada nikad o njima nisam pisala. Evo nekih od njih.

I wrote another text for Roditelji.me, on floor play-mats. We make those quite often. These are some of them:

Prva je napravljena još prošle godine. To je bio grad.

The town, made last year.

Ovo je najjednostavniji parking, koji smo nosili i na more.

The easiest car park ever.

Gradilište, u gostima kod babe.

The building site, while visiting M's grandmother.

Zoološki vrt, od jesenas.

Zoo, made this autumn.

Igrajmo se doktora!

Deca o životu uče kroz razna iskustva, bilo da su ona prijatna ili ružna. Uče da su bolesti i povrede deo naših života i da postoje ljudi, doktori i medicinski sestre, čiji je posao da nam pomognu u takvim situacijama.

Ali, deca se obično i plaše odlaska kod doktora, prestrašena prethodnim iskustvoom ili pretnjama roditelja koji, umesto bakterijama, decu plaše doktorima :)(''Ići ćeš kod doktora ako se ne obučeš!'').

Ordinacija doktorica kod kojih vodimo M'a je vesela i puna igračaka. M se ne plaši odlaska kod doktora, i mislim da je dosta o procedurama pregleda naučio iz skorašnjih poseta.

Nakon povrede prsta, koji još uvek posebno pazimo, i virusa koji ni nas nije zaobišao, u kući je ostalo dosta medicinskog materijala, pa sam rešila da napravim jednu doktorsku kutiju za M. Sad i on može da bude doktor i da pomaže svojim ''pacijentima'' da što pre ozdrave.

U kutiju od cipela sam stavila pokvareni toplomer (digitalni, ne živin, razume se), nekoliko štapića od sladoleda, zavoj, flastere, gazu, špric i praznu plastičnu kutiju od tableta. 

Iz prve smo se zajedno igrali,  oboje smo bili doktori i pregledali smo njegove plišane igračke. Onda je M preuzeo ordinaciju, a ja sam mogla u penziju. Ove igre se igra već danima. Čujem razne scenarije, a skoro svaki pregled se završava sa ''O, više me ništa ne boli!''. Nekad smo pacijenti ja i M'ov tata, a flastera nam je već ponestalo. Pravim se luda dok ne zatraži nove ;).

Prijatan dan.

Igralište od grančica i papira

Prst je još uvek zavijen, pa mama radi punom parom ne bi li našla zanimacije koje ne uključuju igru sa vodom i prašinom :).
Šetamo puno i M uvek kući iz šetnje donese bar jednu grančicu. Služe mu kao dirigentska palica, pecaljka, štap za poštapanje, motika, sve što mašta zamisliti može!
I, tako dok smo sedeli napolju, i dok je M čitao neke knjige uživajući u hladu, ja sam sakupila par njegovih grančica, uzela malo običnog kanapa, praznu korpicu od jaja i makaze i na brzinu napravila ovu malu ljuljašku.

Onda je došlo vreme da M odspava, a ja sam za to vreme napravila klackalicu i tobogan da upotpunimo ovaj parkić. Trebale su mi grančice i konopac za merdevine i jedna dugačka kutija i tuba od papirnih ubrusa prerezana po dužini za tobogan. Na slici vidite kako je M sakrio figurice ispod tobagana, upravo onako kako se on uvek krije kad odemo u park :).

Od komada kartona, jedne papirne tube od toalet papira, dve korpice od kutije za jaja i jednog drvenog šrafa sam napravila klackalicu.

I sve je bilo gotovo za petnaestak minuta. Kad se M probudio, sve smo preneli u peskarnik, koji je napunjen šljunkom, sličnom onom kakav je u parku gde se M igra.

Ljuljaška je pravila probleme, jer su figurice bile preteške za lako sedište od korpice za jaja, ali je M rešio problem kad ga je napunio kamenčićima. Od tad koristimo njegov metod i ljuljaška besprekorno funkcioniše.

Prijatan dan!

Supermarket u kući

M voli da ide u kupovinu, voli da gura kolica, da ubacuje namirnice u kolica, a najviše voli plaćanje na kasi. On je obavezno taj koji daje novac kasirki, i uvek kaže ''Hvala'', kad krećemo kući.
Znala sam da će mu se igra ''supermarketa'' svideti.
Zajedno smo pregledali nekoliko kataloga koje smo pokupili iz raznih supermarketa, isekla sam slike koje je tražio, a kad je legao da spava, zalepila sam ih na karton, na brzinu napravila lažne eure, i tablice sa oznakama za sektore u koje ćemo da složimo robu.
Kad se probudio, zajedno smo poređali proizvode na njihova mesta (meso, mleko, hemija, kafa i sokovi, voće i povrće...), ja sam donela i digitron, da nam posluži kao kasa, a od traka crnog kolaž papira sam napravila onu infracrvenu stvarčicu koja očitava bar-kod (valjda razumete na šta mislim :)).
Kupovina je počela. Zajedno smo birali robu, M je stavljao u korpu, kao i u pravom supermarketu, a onda sam ja bila prodavačica na kasi, pa je M vadio robu iz korpe, a ja je ''provlačila kroz kasu''.
U sledećoj turi je M bio prodavac. Igra je potrajala dobrih pola sata, a onda je pažnje prešla na digitron, ''mali laptop'', kako M reče, i to je bilo to.
Fino smo se zabavili, i već vidim da će se ova igra u našoj kući igrati još godinama.
Sa izmenama, naravno. Igra prodavnice je odličan način da se vežbaju brojevi, za decu koja tek uče brojeve (da uzme određeni broj voćki, ili nekog drugog proizvoda, na primer, ili možete napraviti novčanice na kojima su ispisani brojevi od 1 do 10, pa kad kažete ,na primer, ''5 eura'', treba da pronađe novčanicu baš sa tim brojem). Još starija deca mogu da vežbaju sabiranje, oduzimanje i množenje, rukovanje pravim novcem. Dajte im pravi, sitni novac, i račune iz prodavnice. Mogu sami da naprave poster sa imenom svoje prodavnice. Cela igra može da se pretvori u celodnevnu zanimaciju.
Ili možete napraviti i druge radnje: prodavnice odeće, obuće, elektronike, nameštaja, koristeći prave predmete, igračke ili slike iz novina i kataloga. Mogućnosti su beskonačne.
A, najbolje će tek doći kad se ove igre bude igrao sa drugarima, umesto sa mamom ;).

prijatan dan!

More i kako iskoristiti polomljene pločice za pričanje priča

Vratili smo! Bili smo na moru 8 dana, bilo je iscrpljujuće, ali okrepljujuće :D.
Prvih par dana našeg boravka, vreme je bilo prilično loše, dosta kiše, vetra, tako da smo samo šetali po plaži i skupljali fine kamenčiće i komade keramičkih pločica koje je more uglačalo. Bilo ih je u iznenađujućoj količini!
Kasnije bi, kad bi se vratili u apartman, M slagao pločice, pravio od njih ''kolaže'', ''gusenice'' od samo plavih ili samo belih komada, ''Dizinu luckastu stazu'' (iz Majstora Boba)... Ja sam mu napravila par slagalica, tako što bih iscrtala konture nekoliko komada pločica na parčetu papira, a on bi ih složio. Bilo mu je iznenađujuće lako.

Nosili smo bojice i na plažu. M se veoma svidela po kamenju. Crtao je uglavnom ribe i hobotnice, kako je rekao :).

A, onda su opet došli kišni dani, pa sam iskoristila gomilu pločica i od njih napravila pločice za pričanje priča!

Preporučujem svakom! Sakupite finih plosnatih kamenčića, komada uglačanog drveta, bilo šta na čemu možete da nactate predmete iz svakodnevnog života. ja sam koristila moj trajni, crveni marker, i prvobitno nacrtala nekih dvadesetak pločica. Odlično smo se igrali sa njima. I ja i M'ov tata smo po celi dan bili opsedani zahtevima za pričanje raznih priča.

Onda je M tražio i bager i traktor i oluk (da može da priča Itsy Bitsy Spider), i još mnogo šta, tako da se kolekcija povećala na nekih 40 komada.

A evo i njega kako priča neku svoju priču. 

Ova ide ovako ''Bio jednom jedan ----- i pita seku ----- hoćeš li na ringišpil, a ona kaže hoću i onda se spakuju i odu na ringišpil helikopterom. I ----- obuče jednu kapicu i sigra se sa vozićem. Dođe jedan Alfa-Romeo autić i dođe jedan helikopter i motor. I onda otišli na plažu, ----- pita hoćemo li da njupamo, njam, njam, torta.''

Ipak, drago mi je što smo se vratili, nedostajao mi je Google Reader :)

Prijatan dan!

''Vuk i tri praseta'' na plaži

Sav potreban materijal je bio tu, samo smo se rastrčali da ga sakupimo (ustvari, više ja nego klinci, ali dobro): punu šaku neke čudne suve trave (slama), grančice i komade drveta i malo veće kamenčiće (za kuću od cigala).

Na četiri pljosnata kamena sam markerom, kojim inače ocenjujem testove, i pojma nemam otkud u M'ovom rancu, nacrtala likove prasića i vuka.

Okupila sam dečurliju (tu su bili M i njegova sestra od strica), pa je predstava mogla da počne. Posle su se sami igrali kamenčićima, ja sam malo pomagala sa tokom priče, a evo u slikama kako M prepričava Priču o tri praseta:

U mojoj interpretaciji vuk je pobegao u šumu, ali kako nismo imali očiglednu šumu, M je tekst malo adaptirao, pa se u njegovoj izvedbi vuk sakrije u pesak :D.

Prijatan dan!

Crveno- staniiii, žuto-spremi seeee, zeleno- idiiii!

Crveno, staniiii                                     Zeleno, idiiiiiii

U zadnje vreme, semafori u gradu su nam spas kad se vozimo sa M sa jednog kraja grada na drugi. Obično je nestrpljiv i nervozan, kenjkav, a sad smo mu našli foru. Semafori su jedna od nekoliko novih M'ovih zanimacija. Zato se u kolima igramo igricu, gde ja viknem neku boju semafora, a on kaže šta ona označava. kao ovo iza naslova, sa obaveznim duuuuugim zadnjim samoglasnikom :). Nekad ga pitam i neko trik pitanje, na primer, postoji li žuti čika, a onda me on iznenadi spretnim odgovorom.

Juče ujutru smo od jedne kutije od kornfleksa i jedne kartonske tube od folije napravili semafor, jednostavan, recikliran. M je obojio krugove koje sam mu ja iscrtala u odgovarajućim bojama, bojama semafora, za to vreme sam ja kutiju od kornfleksa otvorila i ponovo spojila, tako da mi unutrašnja strana dođe spolja. Onda sam izrezala krugove, a M ih je zalepio u odgovarajućem redosledu. Zalepila sam kutiju, pardon, semafor, na tubu, a onda smo se pomogli nogarom od M'ove stolice, koji je bušan u sredini, pa sam u njega zabola kartonsku tubu i on nam je zgodno pridržao celi semafor. Da nije bilo nogara verovatno bi nam kao stalak poslužila kutija od cipela.

E, sad ono najbolje. M se sa semaforom i svojim autićima igrao puna 2 sata. Jedva sam uspela da ga ubedim da izađemo napolje, igra je pretila da nas celi dan zarobi u kući, toliko je bilo zanimljivo!

Prijatan dan :)

Mali poštar

Pre par dana smo u obližnjem supermrketu kupili jednu simpatičnu knjigu, ''Poštar Dino'' bosanskog izdavača Šahinpašić. Knjiga nije ništa posebno, ali na vrlo jednostavan način opisuje dan jednog poštara, a i ilustracije su baš žive. M ju je odmah zavoleo i tražio da i on bude poštar.

Što da ne? Zgrabila sam jednu kutiju od cipela, malo papira, i dok je M crtao ''čestitke'' i lepio stikere po njima, ja sam na gornjoj strani kutije izrezala uski prorez kroz koji se ubacuju čestitke, napisala POŠTA sa prednje strane, i eto naših čestitki i poštanskog sandučete.

Prvo je proces ubacivanje čestitki u sanduče prilično dugo trajao, jer ih je M vadio i opet ubacivao bezbroj puta. Jedva je dočekao da stric, strina, seka od strica i tata dođu kući da im svima ponese njihove čestitke. Kad je došlo vreme, dali smo mu jedini kačket koji smo našli, crveni kačket moga muža (jer poštar mora da ima kapu), moju staru torbu, stavio je čestitke u torbu i krenuo.

Kucao je na vrata kod bake, kod strica i delio poštu! Sve vreme imao je strogo ozbiljan izraz lica, i pomalo zbunjen pogled, ali je uspešno obavio zadatak. Na kraju su on i tata meni doneli čestitku, a onda smo poštara počastili keksom (nestalo nam rakije ;P).

Igra mu se baš svidela, još dugo je pričao o njoj i tražio je da opet bude poštar. Sigurno ponavljamo!

Danas, za vreme užine...

 ''Maaaamaaaa, viiiidiii, napavio sam eptijića!''

:)

Nova postavka ''Zunzarine palate''

...naravno, u mom izvođenju, a uz pomoć drugara sa slike ;D.

Medveda i žabu smo već imali, komarca i zunzaru napravili od kartona i štapića za desetak minuta, miš i zeka po ideji sa Made by Joel bloga, super slatkog bloga o kojem je Škrabalica skoro pisala. Dizajn igračkica je moj, pa nemojte da se smejete.

E, da, kao lonac je poslužila sklopiva korpica iz Ikee, idealna za ovu igrariju, jer ''kada je meda seo, srušio se dvorac ceo!''

Knjigu još uvek nismo nabavili, a ja sam tekst naučila napamet, zahvaljujući ovom sajtu, i sto puta iščitanom tekstu ;)

Prva priča

Pisala sam ranije o tome da često izmišljam priče dok se M igra sa testom za igru, i da pri tom koristim njegove modle za Playdoh.
Danas nas je M iznenadio. Tokom svoje jednoipočasovne igre sa testom, tokom koje je nastala i ''instalacija'' sa slike,

u jednom trenutku je počeo da utiskuje modle u testo i priča nešto slično mojim pričama. Brzo sam zgrabila papir i olovku, i zapisala M'ovu prvu priču!

Nešto slično sam ranije videla na blogu Chasing Cheerios, mada je ova naša priča nastala sasvim spontano :), ali zaista mi se sviđa ideja knjige od njegovih priča, naravno, pod uslovom da ih bude još.

Pozdrav svima!

Kako smo proveli ovaj hladni januar

Uglavnom u kući, naravno. Ali zato je M imao puno prilika za učenje novih stari. Naučio je da napravi ''crva'' od testa, da stavlja cveće, tj. visibabe koje smo zajedno brali skoro svakodnevno, u vodu. Počeo je da slaže slagalice od više delova, a ovu na slici sam ja napravila od jedne čestitke u obliku cveta. Malo je nezgodnog oblika, ali kako sam na svakoj stranici isekla žljebove u raznim oblicima, M se uglavnom time rukovodi.

Ono što ga najviše zanima u poslednje vreme, i u čemu provodi najviše vremena, je igra sa raznim figuricama ljudi, životinja i, naravno, vozila, koji međusobno razgovaraju i nalaze se u raznim životnim situacijama. Nekad mu se i ja pridružim u igri, mada je njegov tata pravi majstor za ovu vrstu igre, i zaista uživam da ih gledam kada se igraju.

Iskoristila sam tu njegovu ljubav prema ovakvoj vrsti igre, pa smo se pre neki dan igrali ''priprema za spavanje, sa pranjem zuba'' jer je to ono oko čega se svako veče naročito mučimo :). Prvo sam ja ispričala celu priču: jedna lutkica se žali da joj se spava, pa je onda tata i mama okupaju, obrišu peškirom (parče papirnog ubrusa), OPERU ZUBE, ušuškaju je u krevet (komad korpice za jaja prko kojeg je prebačena moja marama) i čitaju priču o dečaku M koji ide na spavanje. Posle dva puta ponovljene čitave scene, on je samoinicijativno sve ponovio, naravno, sa puno manje teksta ;), ali ono što je najbolje u svemu je što priču, tj. redosled radnji u priči, ponavljmo pred njegov odlazak na spavanje, pa je i pranje zuba postalo normalni, prihvaćeni deo svega toga. Mislim da je priča uspela, jeeeee!

Dosta je crtao, napravili smo ove ovčice od kuglica vate, igrali se sa životinjama, i usput učili koje žive u vodi a koje na kopnu, i koristili svaki sunčev zrak da izađemo napolje i uberemo po koji rani cvet, M je pomagao da isečem voće za užinu, na taj način je jeo i kivi koji inače ne voli. Izmislio je i novu igru, složi kocke u visoku kulu, a onda ide oko njih i peva ''Širi, širi, vezeni peškiri'', pesmu koju ga je naučio od seke od strica. Na kraju pesme, na reči ''Okreni se.... ti!'' sruši sve kocke, pa onda seve ispočetka.

pozdrav svima!

Tri medveda

M voli knjige. Rekla bih da su mu knjige najdraže igračke. U čitanju provedemo po par sati dnevno. M voli i da mu pričam priče, posebno one koje su mu već poznate. Često kad se igra sa testom približava kraju, uzmem modle za Play-Doh, utiskujem ih u testo i uz put izmišljam priču.
Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.

Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.

Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.

I, evo još jedne porodice medveda

Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.

M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.