Crveno, staniiii Zeleno, idiiiiiii
U zadnje vreme, semafori u gradu su nam spas kad se vozimo sa M sa jednog kraja grada na drugi. Obično je nestrpljiv i nervozan, kenjkav, a sad smo mu našli foru. Semafori su jedna od nekoliko novih M'ovih zanimacija. Zato se u kolima igramo igricu, gde ja viknem neku boju semafora, a on kaže šta ona označava. kao ovo iza naslova, sa obaveznim duuuuugim zadnjim samoglasnikom :). Nekad ga pitam i neko trik pitanje, na primer, postoji li žuti čika, a onda me on iznenadi spretnim odgovorom.
Juče ujutru smo od jedne kutije od kornfleksa i jedne kartonske tube od folije napravili semafor, jednostavan, recikliran. M je obojio krugove koje sam mu ja iscrtala u odgovarajućim bojama, bojama semafora, za to vreme sam ja kutiju od kornfleksa otvorila i ponovo spojila, tako da mi unutrašnja strana dođe spolja. Onda sam izrezala krugove, a M ih je zalepio u odgovarajućem redosledu. Zalepila sam kutiju, pardon, semafor, na tubu, a onda smo se pomogli nogarom od M'ove stolice, koji je bušan u sredini, pa sam u njega zabola kartonsku tubu i on nam je zgodno pridržao celi semafor. Da nije bilo nogara verovatno bi nam kao stalak poslužila kutija od cipela.
E, sad ono najbolje. M se sa semaforom i svojim autićima igrao puna 2 sata. Jedva sam uspela da ga ubedim da izađemo napolje, igra je pretila da nas celi dan zarobi u kući, toliko je bilo zanimljivo!
Prijatan dan :)
Нема коментара:
Постави коментар