1. Crna Gora. I u mom i M'ovom životu ima značajno mesto. Ja sam poreklom iz jednog malog mesta u Srbiji (da, kao, niste primetili da pišem ekavicom :)). Moj muž je takođe rođen u Srbiji, kasnije je sa porodicom došao u Crnu Goru. Tako da je M samo malim delom izvorni Crnogorac. Ali, rođenjem, potpuni. Iako je M još mali nastojimo da iskoristimo prednost mesta na kom živimo i da mu pokažemo što više od njegove države. A, to je zadivljujuća prednost Crne Gore, jer u opsegu od 100 km iammo jezero, more, planine, kanjone, nacionalne parkove, divlje planinske reke... Toliko različitih stvari.
Iz arheološkog muzeja
2. Knjige. Za sada, M pokazuje moju strast za čitanjem. Oduvek sam volela da čitam, i to sam naučila od moje mame. Često smo večeri provodile udubljene u knjige, ja u svoju, ona u svoju. Zajedno smo išle u biblioteku, i mislim da je ona i danas jedan od najrevnosnijih čitalaca bibliteke u mom malom rodnom gradu. Gradska biblioteka Podgorice je izmeštena, a i izbor knjiga koje nudi je nikakav. Zato M i ja ponekad napravimo izlet do Američkog ugla u Podgorici, gde radi njegova strina. M obožava da ide tamo i mnoštvo knjiga koje vidi oko sebe mu daje neku čudnu energiju.
3. Slatkiši. Posebno čokoladni. Obožavamo ih, iako pokušavam da kontrolišem M'ov unos šećera. Pokušavala sam da kontrolišem i svoj, ali nisam karakter. Kad ga pitam ''Šta si ti mami?'', M odgovara ''Mamina čokojadica''.
5. Šetanje.M može dosta da pešači i retko traži da ga nosim. Trudim se da šetamo svakog dana, bez obzira na vreme, iako Podgorica prilično oskudeva u šetalištima.
6. Tata. Nekako smo najsrećniji kad smo svi na okupu.
Excellent space, have a nice weekend.
ОдговориИзбришиTek sad vidim ovaj clanak....bas si divno sve napisala!
ОдговориИзбришиI potpuno si u pravu...koliko nam je samo znanja promaklo,sto smo primjetili tek uz klince,jer ipak treba dati odgovor na hiljadu pitanja ;)