Igrajmo se doktora!

Deca o životu uče kroz razna iskustva, bilo da su ona prijatna ili ružna. Uče da su bolesti i povrede deo naših života i da postoje ljudi, doktori i medicinski sestre, čiji je posao da nam pomognu u takvim situacijama.

Ali, deca se obično i plaše odlaska kod doktora, prestrašena prethodnim iskustvoom ili pretnjama roditelja koji, umesto bakterijama, decu plaše doktorima :)(''Ići ćeš kod doktora ako se ne obučeš!'').

Ordinacija doktorica kod kojih vodimo M'a je vesela i puna igračaka. M se ne plaši odlaska kod doktora, i mislim da je dosta o procedurama pregleda naučio iz skorašnjih poseta.

Nakon povrede prsta, koji još uvek posebno pazimo, i virusa koji ni nas nije zaobišao, u kući je ostalo dosta medicinskog materijala, pa sam rešila da napravim jednu doktorsku kutiju za M. Sad i on može da bude doktor i da pomaže svojim ''pacijentima'' da što pre ozdrave.

U kutiju od cipela sam stavila pokvareni toplomer (digitalni, ne živin, razume se), nekoliko štapića od sladoleda, zavoj, flastere, gazu, špric i praznu plastičnu kutiju od tableta. 

Iz prve smo se zajedno igrali,  oboje smo bili doktori i pregledali smo njegove plišane igračke. Onda je M preuzeo ordinaciju, a ja sam mogla u penziju. Ove igre se igra već danima. Čujem razne scenarije, a skoro svaki pregled se završava sa ''O, više me ništa ne boli!''. Nekad smo pacijenti ja i M'ov tata, a flastera nam je već ponestalo. Pravim se luda dok ne zatraži nove ;).

Prijatan dan.