Super strašan totem

 

Nije li strašan? M se baš trudio da bude. Nacrtao je tri životinje sa strašnim izrazima lica, medveda, lisicu (?) i orla, a ja sam bila zadužena da ih što preciznije isečem. Za orla su u dobroj, staroj tradiciji gradnje totema napravljena i krila. 

Sve ih je zatim zalepio na tubu od alu folije, koju je prethodno oblepio komadima kolaž papira.

Naravno, svemu ovome je prethodilo interesovanje i čitanje o američkim Indijancima, podstaknuto, verovali ili ne, stipom Zagor :)

Dvorac od kartona

Pre par meseci nam se pokvarila mašina za sudove, pa kad je stigla nova, kutija je postala hit u kući.
M je zamislio da kutija treba da bude dvorac. Isekla sam 'pokretni most' sa jedne strane, dodala kanap kojim ga spušta i podiže, isekla vrh kutije kako bi što više ličio na odbrambeni bedem.
I, tako dete danima nismo viđali, preselio se u svoj dvorac :)
Iscrtao ga je scenama iz bitki, mačevima, štitovima, na prozorima dodao kralja i kraljicu, ma, uživao je skoro dve nedelje koliko je dvorac izdržao pre nego što se potpuno raspao.
Sad često pita kad će opet da nam se pokvari mašina za suđe, kako bi doio novu kutiju.

''Strašna'' maska

Dobro došli u novu godinu, nadam se da ćemo se i dalje družiti na našem blogu!
Za početak godine pokušaću da nadoknadim onu hrpu postova koji čekaju da budu objavljeni još od septembra-oktobra prošle godine.

M jako voli maskiranje i kostime. Svaki predlog da napravimo masku u ovoj kući biva oduševljeno prihvaćen, ali ova maska je zauzela posebno mesto u njegovoj kolekciji.
Od velike papirne kese sam odsekla ručke, a M je na ostatku kese nacrtao oči, nos, usta i uši. Zatim ih je isekao  isekli, a zatim zalepio na kesu i tako napravio ovo strašno čudovište.
Probušila sam dve rupice u visini očiju da bi video kuda ide dok je nosi.
I, evo kako strašno sad izgleda!

Anatomija za predškolarca, drugi deo

Jesam li pominjala koliko je M u zadnje vreme opsednut bojenjem? Da, da, ja kao majka koja nikako nisam bila za bojanke, jednoga dana sam se srela sa zahtevom svog sinčića da mu dam nešto da boji! Otkud to, zapitah se, on mi reče da je bojio nešto u vrtiću.
E, sad, mislim da je u ovakvim situacijama najbolje slediti interesovanje svoga deteta i od tada, evo ga, boji li ga boji! Slike skidamo sa interneta, uglavnom su to automobili i mašine, gusari, vitezovi...
Tako da sam znala da će mu se ovakva predstava njegovog tela veoma svideti.
M je legao na veliki komad kartona, ja sam opcrtala trajnim markerom  njegovu siluetu i nacrtala organe na njihovih približnim mestima.

M je odmah prionuo na posao bojenja, a usput smo ponavljali gradivo o organima i njihovim funkcijama. Kasnije je docrtao delove lica i još neke detalje.
Koje propustio prvu lekciju iz anatomije, može je naći ovde.

Laka zabava za vreli letnji dan

Dve kutije od žitarica spojene, trajnim markerom iscrtane kuća, zamak, radionica, park, sve po želji, nakon čega je usledilo jednosatno zajedničko bojenje, a zatim dvosatna samostalna igra ;)

Šta više poželeti u prevrući lenji dan!

Povlačilica

Najduži dan u godini smo obeležili pravljenjem ove 'sunčane' igračke.
Nije da sam ja htela da to bude sunce, već je to bila M'ova i njegove sestre od strica ideja. Već sam pominjala da vole sunčano vreme, a kad sam predložila da nacrtaju nešto što se penje da bismo napravili ovu igračku, oboje su prvo rekli ''Sunce!''.
Pa, naravno, sunce se penje na nebu, i dok su oni na komadima kartona iscrtavali svoja sunca, ja sam pripremila ostatak.

Potrebne su slamčice koje se iseku na komade dužine do pet centimetara, po dva ovakva komada po igrački, jedan dugačak kanap koji se provuče kroz oba komada slamčice i lepljiva traka.
Kad su završili crtanje svojih sunaca, isekli smo ih, neko uz moju pomoć, neko samostalno, a ja sam zatim na poleđinu zalepila slamčice kako je pokazano na slici. Krajevi kanapa treba da vise sa donje strane i da se svaki zaveže u što deblji čvor lii, još bolje, da se na krajeve kanapa doda po jedna perlica.

Igračka se okači, na primer na kvaku, krajevi kanapa se uzmu u ruke, kanap se zategne, a karton sa nacrtanim likom se dovede u početnu poziciju, tj. ispred deteta. Njihov zadatak je da vukući prvo jedan, pa drugi kraj kanapa, dovedu 'sunce' do vrha.
Odlična vežba koordinacije pokreta.
Nešto lepše i jasnije uputstvo imate ovde, a i u drvenoj varijanti  iz Kockice.

Spajalice

M toliko voli ovu vežbicu da sam morala da je podelim sa vama.
Dala sam mu spajalice i kartončić na kom su sa sve četiri strane ispisani brojevi od dva do pet. Njegov zadatak je da na svaku stranu stavi onoliko spajalica koliko to broj kaže. Kad završi, spajalice i kartončić vrati u posudu na stolu i tu ga čekaju do sledeće pauze.
Odlična vežba za prstiće.

Indijansko pero i cvetna kruna za mamu

Pretpostavljam da je M'ova ljubav prema maskiranju i kostimuranju nešto što deli sa velikim brojem dece. Mada, on najradije nosi kape, a, što mene najviše raduje je to što ne postavlja uslov da maska mora da zaista izgleda kao 'prava'.
Isto tako, voli da ih nosi čak i onda kad se ne igra direktno igre koju maska predstavlja. Juče se na primer loptao u dvorištu sa sve kartonskom krunom na glavi :)

Zato često brzinski sklepamo kape po želji, brzinski, u zavisnosti da li bi da bude gusar, kuvar, princ ili nešto drugo.
Pre nekog vremena je želeo da bude indijanac. Napravili smo zajedno ovu traku sa peruškama koju vrlo rado nosi skoro svakodnevno.
M je prvo obojio komad kartona od kutija od žitarice, malo četkicama, malo samim perima, a kad se boja osušila, isekla sam jednu široku traku i sa unutrašnje strane zalepila kanap, celom dužinom kartona, ostavljajući dugačke krajeve sa obe strane za vezivanje. Dodala sam pera i eto ga indijanski poglavica!

A, kruna za mamu? Da, i mama nekad mora da ima masku, najčešće neku krunu. Ovo je poslednja koju smo napravili. M je isekao krunu od papirne kese po prethodno iscrtanim linijama, zatim sam sa prednje strane dodala dvostruku lepljivu traku po kojoj je M zalepio lišće i cveće iz dvorišta.
Naravno, onda je poželeo da i sam ima jednu, pa je tako napravio dve krune od cveća. Ideja za krune sa bloga The Artful Parent.

Kako smo naučili dane u nedelji

Pre nekoliko meseci M je počeo da trenira džudo. Vrlo se raduje svakom treningu i od prvog dana je gotovo svakodnevno zapitkivao kad idemo na džudo.

Kako bi mu pomogla da lakše proprati koliko dana je ostalo do sledećeg treninga, napravila sam ovaj vrlo jednostavni sedmični kalendar koji prikazuje dane u nedelji i M'ove fiksne aktivnosti za određeni dan.
Namerno sam ga ostavila ovako jednostavnog, bez mnogo ukrasa i detalja, a kako bi ga M duže koristio upisala sam samo aktivnosti koje uvek ima određenim danom. Isto tako, dane kada ide na džudo sam obojila plavom, M'ovom omiljenom bojom, a dane vikenda žutom. Ostali dani su zeleni. Dodala sam i jedan crveni klizač kojim M svakog jutra obeležava tekući dan. Sve je napravljeno od kartona od kutije žitarica, a bilo mi je potrebno nepunih pet minuta da sve isečem, obojim i ispišem.

Verovali ili ne, prvih nekoliko dana po postavljanju kalendara M je jedva čekao da se probudi i svako jutro bih ga čula kako iz sobe istrčava u kuhinju, pravo do frižidera na kom je kalendar, da pomeri klizač na sledeći dan.

Kako zna da samostalno pročita kratke tekstove, M je zahvaljujući ovom kalendaru veoma brzo naučio dane u nedelji. Jednog dana sam ga pitala da mi navede dane u nedelji i on ih jednostavno nabrojao kao iz rukava! A, sada je došao do faze da može vrlo lako, bez gledanja u kalenddar da mi kaže koji je dan u nedelji i koji će dan biti sutra.

Svetlucava pećina

...tako M zove ovu kutiju koja već danima stoji na sred naše dnevne sobe.
Do sada je promenila mnoge uloge, bila je kuća, garaža, brod, jazbina, a kad smo dodali novogodišnje lampione postala je svetlucava pećina!

Naravno, lampioni su, šta drugo, nego drago kamenje :).
Sa jedne strane kutije izbušiti rupice nekim tanjim predmetom i u njih utisnuti minijaturne sijalice od  svetlećeg ukrasa za jelku. To je sve! Uključiti drugi kraj u struju, zatvoriti kutiju, a klinci uživaju, bar je M duugo uživao u ovom lajtšou.

 

pogled na kutiju sa spoljne strane

 Ideja odavde.

DIY Provlačilica

Iako mi se veoma sviđaju drvene igračke kakve pravi Kockica, prilično je komplikovano dopremiti ih do Crne Gore. U ovdašnjim prodavnicama skoro da ne postoji ponuda sličnih didaktičkih igračaka.
Evo jednog jeftinog i lakog rešenja koje mi je palo na pamet za izradu igračke slične jednoj od provlačilica iz Kockicine ponude.

Koristila sam jednu kartonsku tubu od kuhinjskih ubrusa, štapiće za ražnjice i kartonsku kutiju.
Na tubi sam napraila naizmenične rupice, pazeći da se svaki par rupica nalazi tačno jedna nasuprot druge. Štapiće za ražnjiće sam isekla na otprilike 7 cm, a od kartona sam isekla jedan kvadrat i u njegovoj sredini izrezala otvor kroz koji je komotno mogla da se provuče kartonska tuba. Onda sam oko otvora isekla dva zaseka tačno jedan nasuprot drugog.

I tubu i komad kartona sa otvorom sam oblepila kolaž papirom, a zatim kroz rupice provukla štapiće i pričvrstila ih lepkom.

M'u je trebalo malo u početku da shvati kako da manevriše tubom i kartonom istovremeno, ali sad, nekih nedelju dana pošto je provlačilica napravljena, barata s njom kao profesionalac!

Odlično za vežbanje spretnosti i koopdinacije oko-ruka.

Magnetne mrdalice

Za ovu igračku vam je potreban jedan magnet, kartonska kutija od žitarica i neki sitan metalni predmet, kao što je spajalica ili metalni zavrtanj.

Na kartonu iscrtajte putanju po kojoj će se spajalica kretati. Ja sam iscrtala dve jednostavne putanje, cik-cak i krivu liniju, i jednu malo interesantniju sliku sa planinskim putem i autićem pričvršćenim za spajalicu.
M'ov zadatak je da magnetonom koji pokreće sa donje strane kartona pokreće spajalicu sa druge strane.

Malo mu je bilo komplikovano da istovremeno drži kartonsku ploču i pokreće magnet, pa sam mu uglavnom ja pridržavala karton.

Odlična priprema za pisanje, i još bolja zabava. Dobro nam je došla kao aktivnost za ubijanje dosade, budući da M ima boginje i da je zadnjih 10 dana osuđen na kuću i dvorište. Na slikama nema boginje, jer su slike još sa početka decembra, kad sam i napravila ovu igricu ;).

Ideja sa bloga Almost Unschoolers gde ćete videti nešto komplikovaniju putanju.

Novogodišnji papirni svećnjaci

Dok sam pokušavala da napravim jedan svećnjak od limenke, M se motao okolo i izrazio želju da i on proba. Ipak, za njega je rad sa oštrim predmetom i okruglom limenkom previše opasan, pa sam na brzinu smislila nešto slično, što na kraju nije ispalo ni malo loše. M je pravio papirni svećnjak!

Na sredini široke trake isečene od ljubičastog hamera sam nacrtala ukrasnu kuglu za jelku. Trudila sam se da dizajn bude što jednostavniji. papir sam na krajevima pričvrstila za komad stiropora. Prvobitna ideja je bila da M čačkalicama buši rupice po šablonu, ali čačkalice su bile preslabe za ovo. Zato sam mu dala ovaj mali šrafciger, mada bi i veći ekser ovde bio od pomoći. M je šrafcigerom i drvenim čekićem bušio rupice, a negde na sredini je sve to počelo da ga zamara, pa sam se ja ponudila da zakucavam dok on drži šrafciger na mestu.

Na kraju sam krajeve papira zalepila jedan za drugi, zapalili smo svećicu i uživali u svetlosti svećnjaka. Ovo je bila i izuzetna prilika da M nauči nešto o rukovanji sa svećama.

Alati za slikanje od kartona

 

Na nekoliko komada kartona sam napravila nazubljene ivice u nekoliko različitih šara. M je dobio veliki papir, odnosno raširenu papirnu kesu, tempere i ovaj novi alat. Odlično se zabavio!

Drugi način, koji ćemo tek da isprobamo, je da papir premažem bojom za prste (fingerpaint), pa da M ovim alatkama, i prstima, pravi šare. Nešto starijim klincima bi se ovakvi alati svideli upravo upotrebljeni na ovaj način, na primer ovako.

I made some simple painting tools out of the stiff cardboard. M had a ball squirting tempera paint on the large piece of paper and spreading it with these tools. 

Older kids would probably like these tools used in a different way, like it's shown here.

Staza za klikere

Kad imate sat vremena na raspolaganju, a ne znate kako da ga ubijete, napravite stazu za klikere. M i ja smo ovu našu napravili od nekoliko papirnih tuba od ubrusa i toalet papira i malo lepljive trake. Iskoristili smo još par predmeta koji su nam bili pri ruci da podupremo stazu i podignemo je na odgovarajuću visinu.

When the weather isn't for going out, build a marble run. M and I used some toilet paper and kitchen paper rolls and some duct tape. We also used a few objects to support our marble run and give it a needed slant.

Neko vreme smo proveli popravljajući i prepravljajući kosine gde kliker nije hteo ni da mrdne. Tu je bilo i malo osnovne fizike, jer M je shvatio da nam je potrebna kosina da bi se kliker kretao.

Čim je prvi kliker bez problema sišao niz stazu, M je doneo svoje autiće. I tako je naša staza za klikere postala staza za autiće.

We spent some time in trial and errors, until we got a functional marble run. Some elementary phisics sneaked in here, since M realised that you need a slope if you want a marble to move. Than, M got out his toy cars, so our marble run became a car ramp.

Na kraju smo dodali još i par tunela na stazu. sve u svemu kvalitetno smo proveli nekih sat vremena i potrošili nešto mojih napresušnih zaliha tuba od kuhinjskih ubrusa :).

P.S. Post od prošle godine kad smo imali stazu za klikere unutar kutije, i nešto slično, samo mnogo manjeg formata na blogu Made by Joel

Here you can see my last year's marble run in a box, and something similar, but on a smaller scale, at Made by Joel blog.

Kartonska kutija, klikeri, tube...

Jedan kratki post. Evo ideje za tobogan (?????valjda) za klikere, od kartonske kutije i tuba od toalet papira i ubrusa. Trebalo mi je celih deset minuta da sve spojim, jedino što je M bio zainteresovan otprilike isto toliko. Starijoj deci bi trebalo da je interesantnije, pa sad ga eno iz ormana, čeka da ga ponovo iznesem za par meseci.

evo i kako konstrukcija izgleda izbliza

ideja sa bloga Handmade beginnings, a na ovom sjajnom blogu ima još mnogo,mnogo sjajnih ideja koje želim da isprobam

Za kraj, jedan prolećni-kad-mu-vreme-nije pozdrav iz Podgorice

Uradi sam slagalica

Pošto kod nas nema slagalica sa prostim oblicima, a posebno ne ovakvih koje prate Montezori metod, bila sam presrećna kad sam ovaj način izrade od običnog kartona u uradi-sam varijanti pronašla na blogu Montessori Beginnings.
Mislila sam da će mi krugovi biti problem, a ustvari mnogo veći problem su mi napravili kvadrati. Naravno, nikakvog problema ne bi bilo da sam ceo šablon lepo uradila na kompjuteru, pa prenela na papir, ali kako kod kuće nemam štampač, a kad nešto naumim da napravim to mora sad i odmah, sve sam odradila lenjirima, na staromodan način. Uradila sam krugove i kvadrate, ali kod trouglova sam odustala, ipak mi matematika nije jača strana :).
M je već nekoliko puta odradio obe slagalice, ova sa krugovima mu je laka, nju brzo završi, kvadrati su malo veći izazov, ali ne nerešiv. Bitno je da mu se dopadaju, a ako neko nekad poželi da ovakvu slagalicu napravi svom detetu, moj savet je budite pametni, kompjuteri su zakon!

Sparivanje boja i kutija od jaja

Ne verujem da sam se ja ovoga prva setila, ali evo ideje: okrenula karton za jaja naopako, vodenim bojama obojila vrhove u bojama slamki, i eto M'ove nove omiljene igračke. E, sad, da bi stavio slamku u rupu iste boje treba mu moje navođenje, tipa: ''Pokaži mami gde je rupa ove boje. Je li to žuta boja?'' Kao što se vidi na slici, kad sam radi povezivanje po boji mu nekad ide bolje nekad lošije. Ali, evo treći dan karton za jaja stoji na njegovom stolu i ne dozvoljava da ga sklonim čak ni da bi se igrali sa plejdom.

 P.S. Nešto slično, ali još zahtevnije, sam davno videla na blogu Montessori Beginnings.