Anatomija za predškolarca, drugi deo

Jesam li pominjala koliko je M u zadnje vreme opsednut bojenjem? Da, da, ja kao majka koja nikako nisam bila za bojanke, jednoga dana sam se srela sa zahtevom svog sinčića da mu dam nešto da boji! Otkud to, zapitah se, on mi reče da je bojio nešto u vrtiću.
E, sad, mislim da je u ovakvim situacijama najbolje slediti interesovanje svoga deteta i od tada, evo ga, boji li ga boji! Slike skidamo sa interneta, uglavnom su to automobili i mašine, gusari, vitezovi...
Tako da sam znala da će mu se ovakva predstava njegovog tela veoma svideti.
M je legao na veliki komad kartona, ja sam opcrtala trajnim markerom  njegovu siluetu i nacrtala organe na njihovih približnim mestima.

M je odmah prionuo na posao bojenja, a usput smo ponavljali gradivo o organima i njihovim funkcijama. Kasnije je docrtao delove lica i još neke detalje.
Koje propustio prvu lekciju iz anatomije, može je naći ovde.

Čas anatomije za predškolarca, 1.deo

U poslednje vreme M'a veoma interesuju pitanja žitota, smrti, života pre smrti, rađanja i funkcionisanja tela. I dok me ovih prvih par pitanja veoma opterećuju, jer ni sama nisam sigurna do koje je granice detetu od četiri godine ok objašnjavati ovakve stvari, a usput ga ne slagati, o anatomiji njegovog tela rado pričamo.

M se ogleda u ogledalu. Ne zamerite na otiscima prstiju, morao je sve da mi pokaže šta je šta :)

 Malo ga je zbunjivalo gde mu se tačno nalaze organi, pa smo to rešili na ovaj način. Vodenim bojama sam na njegovom stomačiću i grudima iscrala približne položaje pojedinih organa, pa smo dugo razgovarali o njihovim funkcijama, a on se usput ogledao u ogledalu i divio svom unutrašnjem organizmu.
Nadam se da raspoznajete pluća, srce, želudac, creva, bešiku, jetru.
Jeste da sam malo omašila, pa sve previše nisko nacrtala, ali ne mari, i M i ja smo bili zadovoljni.
Da dodam da smo bubrege nacrtali na leđima, zato se na ovim slikama ne vide.

Izložba autoportreta na blogu lilla a

http://www.lilla-a-design.blogspot.com/

Na blogu Lilla A danas je otvorena međunarodna zajednička izložba autoportreta. Umetnici su poznati u svojim domovima, a ova izložba omogućava širokoj javnosti da se uvere u njihov umetnički potencijal. Svoju domovinu, Crnu Goru, na ovoj izložbi predstavlja nadareni M. :D

International selfportrait exhibition is opened today over at lilla a blog. The artists are well-known in their homes, so this exhibition is a great opportunity for public to get familiar with their immense artistic gift. Montenegro is represented by young M. :D

Šalu na stranu, pogledajte ovu preslatku izložbu dečijih autoportreta, na kojoj smo i mi učestvovali. Odavno vrebam priliku da učestvujemo na jednoj od izložbi koje se periodično organizuju na Lilla A, čekajući temu i tehniku pogodne za jednog dvoipogodišnjaka.

 Have a look at this beautiful exhibition of childrens' selfportraits over at Lilla A. I have been waiting for such an opportunity to participate, looking for theme and technic suitable for my 2-year-old.

Najzad, kad sam ugledala da je tema nove izložbe autoportret u kolaž tehnici, znala sam da moramo da probamo. Ispostavilo se da je ovo aktivnost baš po M'ovom ukusu. Iako sam donela raznabojni kolaž papir, makaze, lepak i dugmiće da sa njima obogatimo ovu sliku, M nije hteo da čuje ni za šta drugo sem za tempere. I to slikanje prstima. Za početak, isekla sam veliki krug od belog papira i dala M'u ogledalce, kao što je i predloženo u propozicijama za izložbu. Onda smo razgovarali: koje boje je tvoje lice, koje boje su ti oči, kosa, usne...? Šta ti se još nalazi na licu?...Ja sam mešala boje a M ih nanosio tamo gde treba. Najduže se zadržao na kosi, insistirajući da je njegova kosa crna, a ne braon.

M prefered using only tempera paints for his selfportrait. Also, he didn't like using paint brushes, instead he fingerpainted. While M was looking himself in a mirror, I was asking questions, such as: What colour is your face? What colour is your hair? And lips?... I mixed colours, and M painted the facial features. He argued that his hair is black, not brown.

Na kraju se igrao sa slikom noseći je ispred sebe kao masku, dok u jednom momentu nije zaključio da to ipak nije on, jer:''...ovaj bata je zabrinut, a ja sam stalno nasmejan.''
Ovo je sjajan način da vidite kako dete sebe doživljava.

This is a brilliant way to see how a child sees himself. Also, I think it would be a good idea to do this activity periodicaly, seeing how his perception of himself is changing.

Jadni Čiča Gliša

Ideju za ovu igru sam videla na blogu Momtesori. Mislim da je prikladnija za dečicu od 2 i po, pa nadalje, ali M se, svejedno, fino zabavio.
Igra je jednostavna. Na Momtessori blogu su koristili kupljene kartice, ali mislim da i u uradi-sam varijanti odlično ispadaju. Ako imate više umetničkog dara, na jednom parčetu papira nacrtajte figuru dečaka ili devojčice. Ako, ne, onda kao ja nacrtajte Čiča Glišu. Meni je ovaj metod bio i zgodniji jer je M sedeo pored mene dok sam crtala, i mislim da bi izgubio strpljenje da sam crtala detaljnije crteže.
Uključite one delove tela koje želite. M'u teže ide delovi kao što su koleno, lakat i rame. Ostali su OK.
Na svakoj sledećoj slici izostavite neki deo tela i recite nešto kao ''Vidi, jadni Čiča-Gliša nema-''  i sačekajte da vidite da li će dete uspeti da pronađe deo koji nedostaje. Pošto je M još mali, ja sam mu prvo za svaki crtež rekla šta nedostaje i pokazala mu gde taj deo treba da bude. Posle je M probao sam da pronađe šta nedostaje na crtežima  i uglavnom se dobro snašao.
Fino smo se zabavili, odigrali igricu više puta, i potrošili bar pola sata vremena.
Crteže sačuvali za naredni kišni dan :)

Prijatan dan!