Od kada se M rodio, sve svoje pauze za kafu uglavnom provodim za računarom, čitajući iskustva drugih mama, beležeći i razmenjujući zanimljive ideje. Neke sam primenjivala odmah, a većina je ostala da čeka da M malo poodraste pa da ih sprovedemo u delo.Bogami, svašta se tu nakupilo.
Ovaj blog pišem da bih svo to blago koje se nakupilo u našem porodičnom računaru podelila sa drugim mamama. Eto, nadam se da će ovo sve neko čitati! Skromno počinjem, nema šta.
U Podgorici, gde živimo zadnje tri godine, letnji dan baš ume da se oduži. U 9 ujutru je već 30 stepeni, a ni u 9 uveče nije ništa bolje. Znači, ne možemo napolje, osuđeni smo da tražimo zabavu u našim 40 i nešto kvadrata i pravi je izazov neprestano smišljati nove i nove aktivnosti koje će malom vrtiguzu držati pažnju duže od dva minuta, a da vi za to vreme stignete da, na primer, stavite ručak da se kuva. Zahvaljujući mojoj beležnici i divnim idejama drugih mama nekako uspevam:).
Evo šta smo radili ove nedelje:
M uči da prepoznaje različito povrće dok ja kuvam ručak. Kako su mu glavne reči ''Pa-pa'', ''ka-ka'', ''ta-ta'' i ''ba-ba'' i primenjuje ih u raznim značenjima, tako je paprika odmah postala još jedna ''pa-pa'', a paradajz još jedna ''ba-ba'', što je inače njegova reč za loptu, a paradajz je lopta, jel', samo što se jede. Sve ih je omirisao, probao, evo kako je reogovao na paradajz :).
A, tu je bila i stara, dobra muva u tegli. Gledao ju je i smejao se dobrih 15 minuta. O, koliko vremena da odmorite mozak, od Branka Kockice, na primer.
Isprobavali smo kako delovi odeće, predviđeni za druge delove tela, funkcionišu u ulozi kape. Probali smo i sa plastičnim posudama, ali to nije bilo tako zanimljivo. Inače, M je opsednut kapama, jedna od njegovih mnogobrojnih opsesija, ali o tome drugi put.
Нема коментара:
Постави коментар