Na Facebook-u

Od juče smo na Facebook-u.
Toliko ;)

Omiljeni postovi 2010.-e

Za kraj godine, da se preslišamo. Pregled onih igara kojih se M sa uživanjem igrao, igračaka koje smo napravili i koje su mu još uvek itekako zanimljive i onih aktivnosti koje su morale biti ponovljene i po više puta, jer su bile veoma zabavne. Mi se ovih dana podsećamo nekih, ovo listanje po sopstvenom blogu nam je prekratilo par dosadnih popodneva :).
Uživajte!

Januar

Godinu su otvorili ovaj set za prepričavanje priče o gladnoj gusenici i najjednostavnija slagalica ikad viđena koja se i dan danas izvlači sa police bar svakog drugog dana.

Februar

Još jedna jednostavna slagalica sa kojom se M još uvek igra, popularna, valjda, zbog tematike. A, u februaru smo se prvi put igrali sa penom za brijanje, što smo kasnije ponavljali još puno puta.

Mart

Gnječenje plejda sa skrivenim predmetima je danima bio pravi hit. A, napravili smo i knjigu ''Šta od njih dobijamo''.

April

Zbog M'ovog zanimanja za saobraćajne znake napravili smo semafor sa kojim se M igrao sve dok se semafor nije raspao. Zanimanje za ptice je dovelo do pravljenja ovih kartica za spajanje na temu ptica.

Maj

U maju smo pravili porodicu od papira, ježića od štipaljki i M je naučio delove tela uz par rundi ove igre. Bili smo na moru, gde smo sakupili dosta uglačanih pločica od kojih sam napravila pločice za pričanje priča.

Jun

Sa letom je došlo i puno igranja sa vodom, pranja automobila i slikanja napolju. Istraživali smo slikanje po raznim teksturama.

Jul

Najtopliji mesec je doneo puno zabave, kao što je crtanje uz pomoć autića, a i otkrili smo jednostavan način kako da napravimo knjižice od papirnih kesa.

Avgust

M je učio da čeka svoj red uz igru sa kockom i automobičićima, lupa je postala zanimljiva, pa sam napravila ove kartice za sparivanje uz pomoć lupe, a napravili smo i divne balansirajuće leptira, koji su se, doduše, više svideli meni nego M :).

Septembar

Igrali smo se sa igralištem od grančica, M je naučio imena mesečevih mena uz pomoć ove kutijice, a popularno je bilo i biti doktor tih dana.

Oktobar

M je od tate dobio penjalicu u dvorištu, mlatio je po pinjati, i igrao se sa muralom od trulex krpa.

Novembar

Po ko zna koji put ove godine M je tražio da pravi blatnjave tragove uz pomoć svojih autića, počeli smo sa tradicijom godišnjeg oslikavanja M'ove siluete, a boja sipana u bočice od šampona je donela sada već sate zabave.

Decembar

M uživa da priča priču o dedi i repi uz pomoć ovog seta. Prave kockice su ušle u igru uz pomoć ove igre sa slagalicama. A, pripreme za Novu godinu je obeležila ova jelka koju je tata napravio.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ovo su moje i M'ovi omiljene aktivnosti o kojima smo pisali. Da li vi imate neki favorit sa našeg bloga? Bilo bi nam drago da vas čujemo!

Srećna Nova godina, svima!

Još jedan tekst na Roditelji.me i jedno pojašnjenje

Juče je na Roditelji.me portalu objavljen još jedan moj tekst, ovaj put o tri edukativne igre koje možete igrati sa decom, a za koje su vam potrebne samo sitne igračke i kocke.
Dobila sam i pitanje putem mejla, na koje bih i ovde da odgovorim. Ustvari, već me je par ljudi pitalo da li se profesionalno bavim decom, da li radim kao vaspitačica...
Ne, moje zanimanje nema nekakve veze sa decom. Svo znanje o dečijem ponašanju, igri, razvoju, pokupila sam tokom par zadnjih godina sa raznih strana, što sa blogova, što iz knjiga, što sa sajtova koji se bave dečijom psihologijom.
Znači, daleko sam od profesionalca, ja sam samo roditelj koji od rođenja svog deteta želi da mu obezbedi uslove za razvoj u jednu samostalnu, odgovornu, ljubaznu, samosvesnu i samouverenu osobu. Mislim da je to posao nas, kao roditelja. A, da li će naša deca to i postati i kako će svoje sposobnosti iskoristiti, naravno, zavisi samo od njih samih. U svakom slučaju, mi smo tu kao podrška, zar ne? ;)
Za kraj, evo kako M i ja igramo igru Kao u ogledalu, opisanu u tekstu.

Prijatan dan!

O blogovanju, vrućinama, vodi i još nekim sitnicama

Čini mi se da od kad sam počela sa ovim blogom neprestano kukam zbog vrućine i što ne možemo napolje. Ali, tako je to kad živite u Podgorici.

Ipak, brčkanje, makar i u lavoru, svakodnevno nam uzme bar pola sata vremena. Izađemo na terasu, sipam vodu u lavorče, dam mu nekoliko posudica, nakad sunđer, nekad tanju molersku četku, i zabava počne.

M ne voli one dečje bazenčiće, odmah izađe van, čučne kraj bazenčića i krene da ubacuje igračke unutra, kao što inače radi u lavorčiću. A, i mami je tako lakše, ne mora da puni i prazni onoliki bazen, sa lavorom je to mnogo lakše.
E, sad, neko će reći, brčkanje u vodi, šta je tu novo, ali samo da napomenem ovde da ovo nije blog o tome kako je fino i pametno moje dete, niti o komplikovanim aktivnostima, već naprosto, spisak ideja šta raditi sa malim detetom po celi dan. Sad, ideja, i nije da su neke ideje, ali zasad je i ovo previše :)

Pošto se nekad osećam kao da nekoga varam ovim svojim ''idejama'', evo malo pravdanja. Od kad se M rodio kopam po netu, skupljam savete i jedva sam čekala da malo poraste da nešto od aktivnosti sprovedemo u delo, jer, dok je M bio beba, bilo mi je vrlo frustrirajuće da po ceo dan sedimo, gledamo se, ne radimo ništa i DOSAĐUJEMO SE! Nije da sam ja neka vrednica, ali dosada mi baš ne prija. A, nekako mi je bilo bez veze da uzmem knjigu i čitam dok on sedi (ili leži) u ležaljci, pa sam ga po celi dan nosala po stanu, valjala se sanjim po podu, ali opet nam je bilo dosadnoooo...

Kako dani prolaze, uvodimo sve više i više novih aktivnosti. Ove nedelje smo se igrali neke dečje verzije ''šibicarenja'', gradili smo kule od onih kocki koje idu jedna u drugu, crtali, lepili, pravili zvečku od kartona od toalet papira, Čirioza i ukrasnog papira (M je stavio Cheerios-e u rolnu, a ja zalepila krajeve, a evo ga ovde kako igra uz svoju omiljenu pesmu, ''Na, na, na'', Josipa Lisac)skupljali smo šišarke u obližnjoj park-šumi, ...

Nisam tip za sprovođenje komplikovanih aktivnosti za čiju pripremu treba puno vremena, divim se mamama koje svojoj deci prave prekrasne igračke. Moj cilj je da sprečim histeriju igrom, ako je to moguće, a mislim da jeste, i odgajim zadovoljno dete. Uz to da sačuvam živce i da dane koje provedemo zajedno pamtim kao divni, a ne smorni, deo svog života. Jer, tako brzo rastu! Ne želim da mi odgajanje dece postane životni cilj i profesija, ne želim da se jednog dana probudim, shvatim da je odrastao i da mu mama više smeta, nego pomaže, i da se zapitam ''Šta ću sad sa ovolikim vremenom?'' Ali želim da nam taj period njegovog odrastanja prođe u igri, zabavi i učenju o životu, poštovanju prirode, drugih i sebe.