Prošle sedmice...

Ova nedelja je po mnogo čemu bila puna iznenađenja. Prvo, sneg u Podgorici! Sreća, sreća, radost! Naravno, moja, pošto M nije hteo ni da pipne sneg, previše mu je hladan. Eh, ova današnja deca, c,c,c... Drugo, M je počeo sam da se igra! Ne znam da li je faza, ali ja uživam. Do sada sam ja bila uključena u svaku, ali baš svaku njegovu igru. A, od pre nekoliko dana provodi po čitav sat u samostalnoj igri: hrani, ušuškava u krevet, vodi u šetnju one male figurice Majstor Boba, Vendi i čike iz Lego setova. Uz put priča sa njima, oni razgovaraju, za sada su to konverzacije koje se svode na: Ja sam Bob, kako si? , ali i to je nešto, zar ne! Oni voze i voze se u raznim vozilima, pronalazi im dom svuda po kući... Zato sam mu nacrtala ovaj plan grada i ulica koji se vidi na prvoj slici, tako da ih sad vodi i u prodavnicu, poštu, posećuju se međusobno,... Na poleđini ovog hamera sam nacrtala zoološki vrt, pa je po celi sat u stanju da ređa životinje u njihove kaveze.
I ranije je voleo da upoređuje i pronalazi parove istih stvari, ali ove nedelje je to baš došlo do izražaja. Zato smo igrali par igara, a ova na drugoj slici je samo jedna od njih. Izdvojila sam figurice životinja koje se poklapaju sa onima na slikama u knjizi i on pronalazi parove. Ovu igricu smo igrali već par puta i baš mu se sviđa. Jednom ju je čak sam započeo.
U životu nam je plejdo koji smo napravili pre skoro mesec dana, tako da se sa njim igramo bar svaki drugi dan. M je slikao rukama (fingerpainting), počeo je da se interesuje za slaganje Lego kockica, a na prvoj slici u srednjem redu je naša igra sa skuvanim špagetama. Bacali smo ih na ploču od stola koju sam izdigla u skoro uspravni položaj, špagete bi se naravno zalepile i to je bilo tako zabavno, da M nije prestajao da ciči od sreće. Znam, znam, ne igraj se sa hranom, ali nisam mogla da odolim! :)
M i dalje voli da ubacuje predmete u otvore, tako da mu često pravim nove zanimacije ovog tipa. Ovog puta sam na poklopcu od kutije za cipele izbušila nekoliko rupa u veličini okruglih makarona, i on ih kroz rupe gura u kutiju. Kad ih ubaci, podigne poklopac, uzme makarone, vrati poklopac, i sve tako.
I našu kuću drma praznična groznica. Nešto praznične dekoracije je već gotovo, postoji mnogo planova, nešto se nadam da ću ostvariti, gotove su i naše, domaće čestitke u čijem je stvaranju učestvovala cela porodica, ali o tome posebno...
M je ukrašavao nacrtanu jelku čupkajući komadiće plejda, onda je tražio da ''bude taktorče jep'',pa je mama nacrtala traktor, a M je i njega ukrasio tačkicama plejda. Malo fine motorike lukavo uključene u igru, a, šta kažete, lukava mama! ;)
Uf, ovo je bio jedan baš dug post!
Prijatnu nedelju svima želim!