недеља, 31. јануар 2010.

Tačkasti markeri od recikliranih flašica



Usled stalne upotrebe za pravljenje testa za igru, pirinča i testenine u boji, u mom kuhinjskom ormariću se stvorio priličan broj ovih malih, plastičnih flaša od prehrambene boje. U većini se nalazi samo malo obojene tečnosti na dnu.
Na pamet mi je palo da probam da od njih napravim tzv. Do-A-Dot markere, markere kojima se tačka po papiru, a koje u mnogim zemljama podjednako koriste Bingo igrači i deca :-). I, da se pohvalim, ideja je prilično uspela, ovi moji markeri rade! Jeee!
Materijal i alat potrebni: flašica od prehrambene boje, tanki, čvršći sunđer (ja sam koristila Trulex krpu), makaze, vodootporni lepak (nema ga na slici, ali koristila sam vrući lepak u pištolju), papirni ubrusi.
Iseče se komad sunđera u obliku kruga, otvori se flašica, vrh se dobro očisti i osuši ubrusom, na vrh bočice oko otvora se nanese tanki sloj lepka, krug od sunđera se zalepi preko, obriše se višak lepka i ostavi da se osuši onoliko dugo koliko piše na bočici lepka.
Kad se lepak osuši, otvorite bočicu, dodate sa vodom rastvorene prehrambene boje, ili neku drugu sa vodom rastvorenu boju, vratite vrh na mesto i:
Ta-daaaa!


M još nije imao prilike da isproba ovaj izum, jer mislim da bi mu bilo zanimljivije da pokuša skine sunđer sa vrha bočice nego da crta sa njim, ali morala sam da probam da li moja ideja funkcioniše. Starijoj deci bi zasigurno bili zabavni, a svakako su (bar na kratko) sačuvali okolinu od još nerazgradive plastike.
Go Green! :-D

Prijatan dan!

петак, 29. јануар 2010.

Prva priča

Pisala sam ranije o tome da često izmišljam priče dok se M igra sa testom za igru, i da pri tom koristim njegove modle za Playdoh.
Danas nas je M iznenadio. Tokom svoje jednoipočasovne igre sa testom, tokom koje je nastala i ''instalacija'' sa slike,

u jednom trenutku je počeo da utiskuje modle u testo i priča nešto slično mojim pričama. Brzo sam zgrabila papir i olovku, i zapisala M'ovu prvu priču!


Nešto slično sam ranije videla na blogu Chasing Cheerios, mada je ova naša priča nastala sasvim spontano :), ali zaista mi se sviđa ideja knjige od njegovih priča, naravno, pod uslovom da ih bude još.
Pozdrav svima!

четвртак, 28. јануар 2010.

Kako smo proveli ovaj hladni januar

Uglavnom u kući, naravno. Ali zato je M imao puno prilika za učenje novih stari. Naučio je da napravi ''crva'' od testa, da stavlja cveće, tj. visibabe koje smo zajedno brali skoro svakodnevno, u vodu. Počeo je da slaže slagalice od više delova, a ovu na slici sam ja napravila od jedne čestitke u obliku cveta. Malo je nezgodnog oblika, ali kako sam na svakoj stranici isekla žljebove u raznim oblicima, M se uglavnom time rukovodi.
Ono što ga najviše zanima u poslednje vreme, i u čemu provodi najviše vremena, je igra sa raznim figuricama ljudi, životinja i, naravno, vozila, koji međusobno razgovaraju i nalaze se u raznim životnim situacijama. Nekad mu se i ja pridružim u igri, mada je njegov tata pravi majstor za ovu vrstu igre, i zaista uživam da ih gledam kada se igraju.
Iskoristila sam tu njegovu ljubav prema ovakvoj vrsti igre, pa smo se pre neki dan igrali ''priprema za spavanje, sa pranjem zuba'' jer je to ono oko čega se svako veče naročito mučimo :). Prvo sam ja ispričala celu priču: jedna lutkica se žali da joj se spava, pa je onda tata i mama okupaju, obrišu peškirom (parče papirnog ubrusa), OPERU ZUBE, ušuškaju je u krevet (komad korpice za jaja prko kojeg je prebačena moja marama) i čitaju priču o dečaku M koji ide na spavanje. Posle dva puta ponovljene čitave scene, on je samoinicijativno sve ponovio, naravno, sa puno manje teksta ;), ali ono što je najbolje u svemu je što priču, tj. redosled radnji u priči, ponavljmo pred njegov odlazak na spavanje, pa je i pranje zuba postalo normalni, prihvaćeni deo svega toga. Mislim da je priča uspela, jeeeee!



Dosta je crtao, napravili smo ove ovčice od kuglica vate, igrali se sa životinjama, i usput učili koje žive u vodi a koje na kopnu, i koristili svaki sunčev zrak da izađemo napolje i uberemo po koji rani cvet, M je pomagao da isečem voće za užinu, na taj način je jeo i kivi koji inače ne voli. Izmislio je i novu igru, složi kocke u visoku kulu, a onda ide oko njih i peva ''Širi, širi, vezeni peškiri'', pesmu koju ga je naučio od seke od strica. Na kraju pesme, na reči ''Okreni se.... ti!'' sruši sve kocke, pa onda seve ispočetka.



pozdrav svima!

уторак, 19. јануар 2010.

Kliker art



... s tim što smo mi koristili i jednu lopticu za golf, a bilo je, bogami, i fingerpaintinga :).
Ideja je stara, nema bloga na kojem nisam videla da su je isprobali (evo na primer sjajne Eli i njenog sina), a sve što vam je potrebno su kutija za cipele, malo papira, boja (mi smo koristili temperu), kliker ili malo manja loptica, i... mućkaj kutiju! M je bio oduševljen, vadio je lopticu iz kutije, vraćao unutra, mazao prstima (uopšte mu nije smetalo što su mu ruke umazane iako to inače ne voli). Na drugoj slici su otisci njegovih šakica, onakvih kakve su bile kad smo završili sa crtanjem :P

петак, 15. јануар 2010.

Umetnici smo - NAJBOLJI!


U zadnje vreme M ne voli finger paint. Gospodinu smeta da su mu ruke uprljane i istog momenta kad ih zamoči u boju počne da kuka: ''čisti, čisti''. To je bio znak da je pravo vreme za nešto ozbiljnije tehnike.
Tako je ove nedelje prvi put slikao četkicom i temperama. Uz to sam provukla i malo mešanja boja. M odlično zna sve boje i sad je ovo zanimljivo. Sipala sam mu plavu i žutu boju, pitala da mi kaže koje su to boje , i čekala da se izmešaju na papiru. Onda sam ga pitala koja je to boja, a on je onako, začuđeno, rekao: ''Zejena''. Sad stalno ponavlja da plava i žuta prave zelenu i pokazuje na ovaj svoj rad koji stoji na zidu, ali nisam sigurna koliko sve to razume, a koliko je naučio napamet, kao pesmicu.
Ali, najviše ga je fascinirala četkica, pa kad je završio sa slikom, dala sam mu četkicu i malo vode u šoljici, i on se zabavljao skoro 20 minuta slikajući vodom, četkicom i prstima, po novinama. To je bila izuzetna prilika da se bar malo zabavi sa vodom, prilično se uželeo od letos.


Crtao je i kredama u  boji po crnom papiru.

уторак, 12. јануар 2010.

Tri medveda

M voli knjige. Rekla bih da su mu knjige najdraže igračke. U čitanju provedemo po par sati dnevno. M voli i da mu pričam priče, posebno one koje su mu već poznate. Često kad se igra sa testom približava kraju, uzmem modle za Play-Doh, utiskujem ih u testo i uz put izmišljam priču.
Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.


Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.
Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.
I, evo još jedne porodice medveda


Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.
M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.

понедељак, 11. јануар 2010.

Veoma gladna gusenica



Prosto mi je neverovatno da The Very Hungry Caterpillar, posle toliko godina slave i hvale nije prevedena na srpski jezik. Ova sjajna knjiga, uz pomoć koje deca širom sveta kroz igru uče brojeve, smenu dana i noći, dane u nedelji, životni ciklus leptira..., je jedna od najboljih dečjih knjiga svih vremena.
M se upoznao sa Gusenicom preko crtaća, rađenog prema ilustracijama iz knjige, koji gledamo na YouTube.
Na diktafonu sam nasnimila prevod ove priče i pustim ga uz crtani, i to se pokazalo kao super alternativa u situacijama kad M traži crtać.
Ali, M voli i mamino pozorište (takoreći). Lutkarske predstave koje mu priređujem gleda ne trepćući. Zato sam napravila ovaj set za prepričavanje priče o Gusenici.
Sve je iscrtano na kutijama od žitarica, obojeno markerima, i na svakom komadu sam isekla rupu u sredini kroz koju se Gusenica provlači.
Malo je reći da je M oduševljen. Priču zna skoro napamet, uskoro će je sam prepričavati :). Leptiri su mu postali omiljeni predmet razgovora, jer naročito voli momenat na kraju priče kad se gusenica pretvori u prelepog leptira. Danas je, tako, nosio plastično jaje iz Kindersurprise-a, koje nam, inače, služi kao gusenicino jaje, i neprestano ponavljao ''Puc, iz jajeta izasla mala i gadna gusenica''. Preslatko!
A, dok nam ne stigne set perlica koje smo naručili, i od kojih nameravam da je napravim, upoznajte našu Veoma Gladnu Gusenicu !!! :P

субота, 09. јануар 2010.

Kartonska kutija, klikeri, tube...

Jedan kratki post. Evo ideje za tobogan (?????valjda) za klikere, od kartonske kutije i tuba od toalet papira i ubrusa. Trebalo mi je celih deset minuta da sve spojim, jedino što je M bio zainteresovan otprilike isto toliko. Starijoj deci bi trebalo da je interesantnije, pa sad ga eno iz ormana, čeka da ga ponovo iznesem za par meseci.


evo i kako konstrukcija izgleda izbliza


ideja sa bloga Handmade beginnings, a na ovom sjajnom blogu ima još mnogo,mnogo sjajnih ideja koje želim da isprobam

Za kraj, jedan prolećni-kad-mu-vreme-nije pozdrav iz Podgorice


уторак, 05. јануар 2010.

Od svega pomalo, najviše fine motorike

Ovo su neke od aktivnosti kojima smo se poslužili zadnju nedelju-dve.

Sleva na desno:
-u glavnoj ulozi Sneško Belić u raznim bojama, kojima treba pridružiti odgovarajuće šepire. Napravila sam ih na isti način kao ove kišobrančiće, ali kako je sad zima,kišobrančići više nisu u modi. Ova igrica nam stoji zakačena za frižider sa ostalim mnogobrojnim magnetima i M se time zabavlja dok mi pravi društvo u kuhinji. Sledeći u ovoj seriji će biti magneti sa prolećnom tematikom, ali u kombinaciji dve boje, jer je ovo postalo previše lako.
-M se igrao sa domaćim plejdom i čačkalicama, a onda sam mu dala teglicu od začina pa se neko vreme zabavljao ubacujući čačkalice kroz otvore na vrhu tegle
-M je naučio da ljušti mandarinu, jako mu se sviđa, tako da je postao zvanični ljuštač mandarina u našoj kući :)
-setili smo se kutije sa pirinčem, tako da je prosto presipanje pirinča kašikom i činijicama ponovo bilo veliki hit.
-baloni koji su služili kao novogodišnja dekoracija su počeli da se izduvavaju jedan po jedan, tako da sam ih iskoristila da napravim ovu zanimljivu igricu koja je nenadano bila odlična zabava za celu porodicu. M i ja smo zajedno u balone sipali kamenčiće, pasulj i pirinač, onda sam ih ja blago naduvala, a M je pogađao po zvuku šta se nalazi u kom balonu. Razgovarali smo o zvukovima koji nastaju kada protrese određeni balon, da li zvecka, šušti, ..., ali svima nam se najviše svideo ovećaj u ruci, dok opipavate šta je u balonu. Super zabavno, super za izoštravanje čula sluha. Na slici ndostaje balon sa pirinčem koji je pukao malo pre nego što sam se setila da napravim fotografiju.
-M je otkrio lepak i savladao korišćenje lepka u stiku. Sad često traži da mu dam da lepi. Spremila sam gomilu isečenih slika iz časopisa i on ih lepi na papir. Uz put naglas komentariše ceo proces, kao da se preslišava da nešto ne zaboravi: Okeni, namazi, zajepi!  Presmešan je kad to radi :P

Pozdrav i srećan Božić svima, uživajte u prazniku!

недеља, 03. јануар 2010.

Uradi sam slagalica


Pošto kod nas nema slagalica sa prostim oblicima, a posebno ne ovakvih koje prate Montezori metod, bila sam presrećna kad sam ovaj način izrade od običnog kartona u uradi-sam varijanti pronašla na blogu Montessori Beginnings.
Mislila sam da će mi krugovi biti problem, a ustvari mnogo veći problem su mi napravili kvadrati. Naravno, nikakvog problema ne bi bilo da sam ceo šablon lepo uradila na kompjuteru, pa prenela na papir, ali kako kod kuće nemam štampač, a kad nešto naumim da napravim to mora sad i odmah, sve sam odradila lenjirima, na staromodan način. Uradila sam krugove i kvadrate, ali kod trouglova sam odustala, ipak mi matematika nije jača strana :).
M je već nekoliko puta odradio obe slagalice, ova sa krugovima mu je laka, nju brzo završi, kvadrati su malo veći izazov, ali ne nerešiv. Bitno je da mu se dopadaju, a ako neko nekad poželi da ovakvu slagalicu napravi svom detetu, moj savet je budite pametni, kompjuteri su zakon!

субота, 02. јануар 2010.

Knjiga o bojama- konačno!

Prvo, prvim postom u 2010.-oj da vam poželim srećnu Novu godinu, uživajte u svakom njenom danu!

Drugo, razlog ovog posta: sećate se M'ove knjige o bojama koju smo počeli da pripremamo negde letos? Konačno je gotova i M već par dana prilično uživa u njoj, dobio ju je kao rani novogodišnji poklon.



Na slici su redom:
-gornji red: narandžasta strana, detalj sa zelene strane koji se i meni i M jako sviđa i zadnja strana, inspirisana njegovom trenutno omiljenom pričom koju gledamo u formi crtaća u nedostatku knjige ''The Very Hungry Caterpillar'' (uz mamin simultani prevod, naravno), ali o tome će još biti reči.
-donji red: detlić sa zadnje strane koji M obožava, naslovna strana, braon strana.
Ostale strane nisam uključila jer se na njima vidi njegov lik.

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails