Kako smo proveli ovaj hladni januar

Uglavnom u kući, naravno. Ali zato je M imao puno prilika za učenje novih stari. Naučio je da napravi ''crva'' od testa, da stavlja cveće, tj. visibabe koje smo zajedno brali skoro svakodnevno, u vodu. Počeo je da slaže slagalice od više delova, a ovu na slici sam ja napravila od jedne čestitke u obliku cveta. Malo je nezgodnog oblika, ali kako sam na svakoj stranici isekla žljebove u raznim oblicima, M se uglavnom time rukovodi.

Ono što ga najviše zanima u poslednje vreme, i u čemu provodi najviše vremena, je igra sa raznim figuricama ljudi, životinja i, naravno, vozila, koji međusobno razgovaraju i nalaze se u raznim životnim situacijama. Nekad mu se i ja pridružim u igri, mada je njegov tata pravi majstor za ovu vrstu igre, i zaista uživam da ih gledam kada se igraju.

Iskoristila sam tu njegovu ljubav prema ovakvoj vrsti igre, pa smo se pre neki dan igrali ''priprema za spavanje, sa pranjem zuba'' jer je to ono oko čega se svako veče naročito mučimo :). Prvo sam ja ispričala celu priču: jedna lutkica se žali da joj se spava, pa je onda tata i mama okupaju, obrišu peškirom (parče papirnog ubrusa), OPERU ZUBE, ušuškaju je u krevet (komad korpice za jaja prko kojeg je prebačena moja marama) i čitaju priču o dečaku M koji ide na spavanje. Posle dva puta ponovljene čitave scene, on je samoinicijativno sve ponovio, naravno, sa puno manje teksta ;), ali ono što je najbolje u svemu je što priču, tj. redosled radnji u priči, ponavljmo pred njegov odlazak na spavanje, pa je i pranje zuba postalo normalni, prihvaćeni deo svega toga. Mislim da je priča uspela, jeeeee!

Dosta je crtao, napravili smo ove ovčice od kuglica vate, igrali se sa životinjama, i usput učili koje žive u vodi a koje na kopnu, i koristili svaki sunčev zrak da izađemo napolje i uberemo po koji rani cvet, M je pomagao da isečem voće za užinu, na taj način je jeo i kivi koji inače ne voli. Izmislio je i novu igru, složi kocke u visoku kulu, a onda ide oko njih i peva ''Širi, širi, vezeni peškiri'', pesmu koju ga je naučio od seke od strica. Na kraju pesme, na reči ''Okreni se.... ti!'' sruši sve kocke, pa onda seve ispočetka.

pozdrav svima!

Kliker art

... s tim što smo mi koristili i jednu lopticu za golf, a bilo je, bogami, i fingerpaintinga :).
Ideja je stara, nema bloga na kojem nisam videla da su je isprobali (evo na primer sjajne Eli i njenog sina), a sve što vam je potrebno su kutija za cipele, malo papira, boja (mi smo koristili temperu), kliker ili malo manja loptica, i... mućkaj kutiju! M je bio oduševljen, vadio je lopticu iz kutije, vraćao unutra, mazao prstima (uopšte mu nije smetalo što su mu ruke umazane iako to inače ne voli). Na drugoj slici su otisci njegovih šakica, onakvih kakve su bile kad smo završili sa crtanjem :P

Umetnici smo - NAJBOLJI!

U zadnje vreme M ne voli finger paint. Gospodinu smeta da su mu ruke uprljane i istog momenta kad ih zamoči u boju počne da kuka: ''čisti, čisti''. To je bio znak da je pravo vreme za nešto ozbiljnije tehnike.

Tako je ove nedelje prvi put slikao četkicom i temperama. Uz to sam provukla i malo mešanja boja. M odlično zna sve boje i sad je ovo zanimljivo. Sipala sam mu plavu i žutu boju, pitala da mi kaže koje su to boje , i čekala da se izmešaju na papiru. Onda sam ga pitala koja je to boja, a on je onako, začuđeno, rekao: ''Zejena''. Sad stalno ponavlja da plava i žuta prave zelenu i pokazuje na ovaj svoj rad koji stoji na zidu, ali nisam sigurna koliko sve to razume, a koliko je naučio napamet, kao pesmicu.

Ali, najviše ga je fascinirala četkica, pa kad je završio sa slikom, dala sam mu četkicu i malo vode u šoljici, i on se zabavljao skoro 20 minuta slikajući vodom, četkicom i prstima, po novinama. To je bila izuzetna prilika da se bar malo zabavi sa vodom, prilično se uželeo od letos.

Crtao je i kredama u  boji po crnom papiru.

Tri medveda

M voli knjige. Rekla bih da su mu knjige najdraže igračke. U čitanju provedemo po par sati dnevno. M voli i da mu pričam priče, posebno one koje su mu već poznate. Često kad se igra sa testom približava kraju, uzmem modle za Play-Doh, utiskujem ih u testo i uz put izmišljam priču.
Tako sam pre neki dan iskoristila modle u obliku mede i čovečuljka i, uz malo modelovanja da odgovaraju veličini, na brzinu napravila set za priču o Tri medveda.

Sve je od belog plejda, domaćeg, drugi nismo imali, Zlatokosa ni malo ne liči na devojčicu, kreveti su one spljoštene forme od testa koje vidite u vrhu slike, scenografija je nepostojeća, ali ništa od toga nije smetalo da se M uživi u priču i da traži ''bis'' nekoliko puta.

Par sati posle ove predstave, odjednom hoće opet da mu pričam priču o tri medveda. Setim se da sam ranije tog dana videla ovaj post kod Škrabalice, i na brzinu, slobodnom rukom, iscrtam mali, srednji i veliki krug, nacrtam medvede, dam ih M da ih oboji, a ja za to vreme spremim ostale rekvizite, tj. potražim ko će da igra ulogu Zlatokose i šta će da budu tanjiri i kreveti.

I, evo još jedne porodice medveda

Naravno, morali smo da im skrešemo krila, jer medvedi ne lete. M se već treći dan igra sa ovim papirnim medama. Nisam verovala da će mu se toliko svideti, inače bih ih napravila na nekom tvrđem papiru, a ne na običnom, za štampač. Da ih vidite na šta sad liče :D.

M ih je odmah smestio u radionicu Majstora Boba, koju je dobio za Novu godinu, i koja je apsolutni hit, jer ima puno vrata i prozora. Najsmešniji je kad kao kuca na vrata, a onda pita, na primer: ''Da nije tata unutra?'', ''Nije'', ''Da nije mama unutra?'', ''Nije'' ,i sve tako. Ove medvede najviše voli da sakrije na razna mesta u i oko radionice i onda ih kobojagi traži. A ja ne mogu da verujem kako se njegova mašta naglo razvila od kako je napunio 18 meseci.

Veoma gladna gusenica

Prosto mi je neverovatno da The Very Hungry Caterpillar, posle toliko godina slave i hvale nije prevedena na srpski jezik. Ova sjajna knjiga, uz pomoć koje deca širom sveta kroz igru uče brojeve, smenu dana i noći, dane u nedelji, životni ciklus leptira..., je jedna od najboljih dečjih knjiga svih vremena.

M se upoznao sa Gusenicom preko crtaća, rađenog prema ilustracijama iz knjige, koji gledamo na YouTube.

Na diktafonu sam nasnimila prevod ove priče i pustim ga uz crtani, i to se pokazalo kao super alternativa u situacijama kad M traži crtać.

Ali, M voli i mamino pozorište (takoreći). Lutkarske predstave koje mu priređujem gleda ne trepćući. Zato sam napravila ovaj set za prepričavanje priče o Gusenici.

Sve je iscrtano na kutijama od žitarica, obojeno markerima, i na svakom komadu sam isekla rupu u sredini kroz koju se Gusenica provlači.

Malo je reći da je M oduševljen. Priču zna skoro napamet, uskoro će je sam prepričavati :). Leptiri su mu postali omiljeni predmet razgovora, jer naročito voli momenat na kraju priče kad se gusenica pretvori u prelepog leptira. Danas je, tako, nosio plastično jaje iz Kindersurprise-a, koje nam, inače, služi kao gusenicino jaje, i neprestano ponavljao ''Puc, iz jajeta izasla mala i gadna gusenica''. Preslatko!

A, dok nam ne stigne set perlica koje smo naručili, i od kojih nameravam da je napravim, upoznajte našu Veoma Gladnu Gusenicu !!! :P