Crveno- staniiii, žuto-spremi seeee, zeleno- idiiii!

Crveno, staniiii                                     Zeleno, idiiiiiii

U zadnje vreme, semafori u gradu su nam spas kad se vozimo sa M sa jednog kraja grada na drugi. Obično je nestrpljiv i nervozan, kenjkav, a sad smo mu našli foru. Semafori su jedna od nekoliko novih M'ovih zanimacija. Zato se u kolima igramo igricu, gde ja viknem neku boju semafora, a on kaže šta ona označava. kao ovo iza naslova, sa obaveznim duuuuugim zadnjim samoglasnikom :). Nekad ga pitam i neko trik pitanje, na primer, postoji li žuti čika, a onda me on iznenadi spretnim odgovorom.

Juče ujutru smo od jedne kutije od kornfleksa i jedne kartonske tube od folije napravili semafor, jednostavan, recikliran. M je obojio krugove koje sam mu ja iscrtala u odgovarajućim bojama, bojama semafora, za to vreme sam ja kutiju od kornfleksa otvorila i ponovo spojila, tako da mi unutrašnja strana dođe spolja. Onda sam izrezala krugove, a M ih je zalepio u odgovarajućem redosledu. Zalepila sam kutiju, pardon, semafor, na tubu, a onda smo se pomogli nogarom od M'ove stolice, koji je bušan u sredini, pa sam u njega zabola kartonsku tubu i on nam je zgodno pridržao celi semafor. Da nije bilo nogara verovatno bi nam kao stalak poslužila kutija od cipela.

E, sad ono najbolje. M se sa semaforom i svojim autićima igrao puna 2 sata. Jedva sam uspela da ga ubedim da izađemo napolje, igra je pretila da nas celi dan zarobi u kući, toliko je bilo zanimljivo!

Prijatan dan :)

Slikanje po betonu

O, koliko je ovo bilo zabavno!

Još da sam napravila boju kako treba, tj. da sam proverila na Škrabalicinom blogu tačne sastojke i postupak, boja ne bi bila ovako gusta, ali znaću idući put.

Znači, mera je 1 šolja gustina, 1 šolja vode i par kapi prehrambene boje po želji. Sve se sameša i bojenje može da počne.

M je završio tako što je ceo bio pokriven bojom, na kraju je skinuo i čarape, sipao boju na beton i slikao nogama! :) Odlično se zabavio. Ponavljamo čim vreme opet bude na našoj strani.

Dugmići za prstiće

Takozvanu button-snake, ili zmiju sa dugmetom, sam viđala na mnogim sajtovima i blogovima. Princip izrade je uglavnom svuda isti; raznobojni komadi fica isečeni u zanimljive oblike i prorezani po sredini  i vrpca, na čiji je jedan kraj prčvršćeno veće dugme, koje se provlači kroz proreze na komadićima filca, koji se onda nižu na vrpcu.

Međutim, kako je u Podgorici hobi materijal nepostojeće roba, filc je veoma teško nabaviti. Već sam razmišljala koga da maltretiram da mi šalje filc iz Beograda, kad na bugarskom sajtu Krokotak, koji je preporučila Ninočka u jednom svom postu, ugledam ovo. Na jednoj od slika je narukvica napravljana od kružića isečenih od truleks krpa. Odmah mi je palo na pamet da iste ove, veoma jeftine, krpe, od kojih par komada uvek imam negde po fijokama, mogu da iskoristim da napravim nizalicu sa dugmetom!

Isekla sam 4 truleks krpe, različitih boja (čak sam iskoristila samo po trećinu od svake krpe) u razne geomatrijske oblike. Po sredini sam ih prorezala makazama. Kako drugu vrpcu, sem debele, satenske, nisam imala, presavila sam je i zašila celom dužinom, a na krajeve dodala jedno veliko dugme i jedno dugavko, valjkasto dugme, jedno od onih za đubretarce.

Znala sam da je ovo preteško za M, jer motorika njegovih ruku još nije razvijena za tako složeno manevrisanje, kao što je zakopčavanje i otkopčavanje dugmića, ali mu se nova igračka toliko svidela da ju je danas par puta donosio da mu pomognem sa nizanjem.

Inače, u fazi je kad mu je nizanje perli jako interesantno, izvlači ih po nekoliko puta dnevno, i igra sa njima potpuno samostalno. Pravi gusenice, ogrlice, koje čak i nosi oko vrata, narukvice... Perle, koje pominjem, su iz Kockice i baš sam zadovoljna njima.

Prijatan dan :)

Druga nedelja Izazova

 

Nedelja počela izletom na Virpazar, stari gradić udaljen oko pola sata vožnje od Podgorice, na Skadarskom jezeru. Jezero, pecaroši, lokvanji, žabe, tvrđava, predivni pogled sa tvrđave, poljsko cveće neverovatnih boja, usporeni ritam uspavanog gradića...
Onda je tu bilo dosta igranja sa kamenčićima u peskarniku (kamenčiće smo dobili, to su oni ukrasni, za baštovanstvo, a poklonu se u zube ne gleda), odlazaka u park i igre sa vršnjacima, slikanja i čitanja napolju, izležavanja na ćebencetu u dvorištu i posmatranja neba i oblaka.
Jedna gradska šetnja se pretvorila u pravu prirodnjačku avanturu. Kroz Podgoricu protiču dve reke, Ribnica i Morača i to skoro kroz centar Podgorice. Kad smo se spustili stepenicama, ili skalinama, do Ribnice, huk vode, zelenilo, bacanje kamenčića u vodu i branje poljskog cveća su učinili da zaboravimo da smo u gradu.
Eto, za sada se držimo i pored kolebljivog prolećnog vremena uspeli smo da i drugu nedelju svakog dana budemo napolju puuuno, puuuuno.
Priključite se devojkama sa bloga 5 Orange Potatoes u ovom izazovu!

Mali poštar

Pre par dana smo u obližnjem supermrketu kupili jednu simpatičnu knjigu, ''Poštar Dino'' bosanskog izdavača Šahinpašić. Knjiga nije ništa posebno, ali na vrlo jednostavan način opisuje dan jednog poštara, a i ilustracije su baš žive. M ju je odmah zavoleo i tražio da i on bude poštar.

Što da ne? Zgrabila sam jednu kutiju od cipela, malo papira, i dok je M crtao ''čestitke'' i lepio stikere po njima, ja sam na gornjoj strani kutije izrezala uski prorez kroz koji se ubacuju čestitke, napisala POŠTA sa prednje strane, i eto naših čestitki i poštanskog sandučete.

Prvo je proces ubacivanje čestitki u sanduče prilično dugo trajao, jer ih je M vadio i opet ubacivao bezbroj puta. Jedva je dočekao da stric, strina, seka od strica i tata dođu kući da im svima ponese njihove čestitke. Kad je došlo vreme, dali smo mu jedini kačket koji smo našli, crveni kačket moga muža (jer poštar mora da ima kapu), moju staru torbu, stavio je čestitke u torbu i krenuo.

Kucao je na vrata kod bake, kod strica i delio poštu! Sve vreme imao je strogo ozbiljan izraz lica, i pomalo zbunjen pogled, ali je uspešno obavio zadatak. Na kraju su on i tata meni doneli čestitku, a onda smo poštara počastili keksom (nestalo nam rakije ;P).

Igra mu se baš svidela, još dugo je pričao o njoj i tražio je da opet bude poštar. Sigurno ponavljamo!