Pre samo desetak godina mnogi od nas nisu znali ni kako da upale računar, mobilni telefoni su bili preskupi, i služili su samo za kratke razgovore.
Danas, sva komunikacija se obavlja bilo putem telefona ili računara, telefoni i računari postaju jedno, na njima beležimo sve bitne informacije, a papir i olovka se sve manje upotrebljavaju. Čak, više nam nisu potrebni ni kad idemo u kupovinu; šoping listu možemo otkucati na tabletu.
Moj muž je pre neki dan izrekao nešto što me je na renutak nateralo da se zamislim. Naime, upitao me da li mislim da će deci u bliskoj budućnosti veština pisanja uopšte trebati i da li vežbanje fine motorike šake ima smisla, kad će se ionako sve pisati na računaru?
Ja sam prilično staromodna osoba. Kucanje na računaru mi je prilično zamorno, kuckanje poruka još više, ali zato imam nekoliko sveščica i beležnica u kojima organizujem svoje misli pre nego što ih prenesem ovde ili upotrebim na poslu. M svakodnevno radi aktivnosti koje mu pomažu da unapredi finu motoriku, i to su uglavnom vežbe koje su njemu itekako zabavne i zanimljive.
Kao što rekoh, na trenutak sam se zapitala imaju li one smila uopšte, a onda sam se setila- šta je kucanje na računaru ili na tastaturi telefona ako ne fina motorika? Svi ti pokreti prstiju, koordinacija dve šake, sve je to nešto što se godinama uči, i za šta nam je dobra motorika i te kako potrebna.
Zatim, fina motorika nije samo pisanje i ispravno držanje olovke. Ona je i zakopčavanje dugmeta na jakni, ljuštenje mandarine, otključavanje vrata... Ona nam je potrebna u životu i o njoj mnogo ne razmišljamo pošto smo je stekli. Ali, deci je motorika šake slaba. Što više vežbaju, pre će naučiti da mnoge radnje iz stvarnog života mogu sami urade. Ako ih od malih nogu učimo kako da zakopčaju rajsferšlus, zapertlaju pertle na cipeli, operu i obrišu ruke..., podarićemo im nezavisnost i osećaj da su sposobni da bez mamine i tatine pomoći idu kroz život.
Nučićemo ih da su ruke čudesne i da je u rukama prava ljudska veština. Da je život ispunjen umetnošću i delima naših sopstvenih ruku i da je to ono što život čini ispunjenim i potpunim.
A, ako ovo nisu dovoljni razlozi, ne znam koji bi bili.
I da sve ovo ne bi bilo samo moje pusto glasno razmišljanje, ako ste uopšte izdržali do ovog dela teksta, evo
linka na moj novi tekst na Roditelji.me portalu, gde sam na jednom mestu sakupila sve aktivnosti koje pomažu predškolcima u razvoju motorike šake.
Znate li još neku koju bi dodali na ovaj spisak? Rado bih čula vaše predloge.