Sparivanje parova uz pomoć lupe

Lupa je jedno od osnovnih sredstava u Montessori učionici. U zadnje vreme, M i ja nismo radili mnogo Montessori aktivnosti, ali sam iskoristila njegovo interesovanje za bakinu lupu da ga upoznam sa korišćenjem ovog pomagala.
Prvo smo zajedno ispitivali šare i detalje na malenim školjkama i kamenčićima koje smo sakupili na plaži.

Kad je shvatio za šta služi lupa, prešli smo na ''ozbiljnu'' vežbu ;). U Montessori stilu, napravila sam šest pari kartica sa slikama bagera koje sam skinula sa neta. Ako se vašem mališanu učine zanimljive, možete ih skinuti ovde. Kartice sa velikim slikama se poređaju na radnu površinu, a onda dete, koristeći lupu, spaja umanjene slike sa velikim slikama.

Posle ove ''ozbiljne'' aktivnosti, dala sam mu ''Vini Pu'' zabavnik, a u kome na unutrašnjoj strani korice ima slika Puovog sela sa minijaturnim detaljima, za koje vam stvarno treba lupa ne bi li ih razbrali. Proveo je u proučavanju ove slike dobrih 15 minut, dok sam ja obavljala neki od kućnih poslova.

 Namerno sam odabrala baš mašine i bagere, jer su predmet njegovog ogromnog interesovanja. Igra mu se mnogo svidela i od tad svaki dan traži ''lupu i bagere'' bar jednom dnevno.

Prijatan dan!

Leptiri od papira na mom ramenu!

U zadnje vreme, M najviše uživa da slika vodenim bojama. Mislim da mu se najviše dopada mešanje raznih boja u posudi sa vodom, i iščekivanje rezultata, ono, ''šta će biti ako dodam još crvene''.

Vodene boje smo koristili i da obojimo ove leptire. Da bih ih napravila, sledila sam uputstvo sa ovog sajta, iako sam prvobitno ideju našla na blogu Childhood Magic, koji je sada, nažalost, ugašen.

Nisam koristila šablone koji su ovde ponuđeni, već sam leptire slobodnom rukom iscrtala na hamer papiru i isekla. Pošto smo ih obojili, super lepkom sam u vrhu svakog krila zalepila  po jednu kovanicu od 1centa. Kad se lepak osušio, počela je igra.

Ipak, ovi leptiri su zanimljiviji starijoj deci, moj mali dvogodišnjak nije shvatao šta je to tako posebno u tome što papirni leptir stoji na vrhu maminog prsta oslanjajući se samo glavom. Ali, zato sam ja (starije dete ;P)bila više nego oduševljena i svakom ko je došao u našu kuću pokazala šta umeju naši novi ljubimci :D.

Ovaj vatreni M'ov leptirić je svačiji favorit.

Prijatan dan!

Blatnjavko!

Danas me ovaj Ana-Marijin post podseti da nisam pisala o igranju sa blatom.

Naime, šta raditi kad je voda u bazenu prehladna za kupanje? Prosuti vodu i napraviti barice za skakanje i šljapkanje!

A, ako su još pritom radnici ostavili za sobom hrpu zemlje, saberite dva i dva, to jest, vodu i zemlju,  i dobićete blato!

M i njegova sestra od strica su se super zabavili. Sve je počelo mešanjem vode i zemlje u kantici, pa su tu dodavani kamenčići, pa je voda iz bare koficama donošena na gomilu zemlje, pa je tu nastalo kopanje, što lopatama, što rukama, presipanje blatnjave vode i blata, i neizbežno mazanje blata po sebi. Što da ne, neki idu u banje zbog toga ;).

Na kraju je sledilo ispiranje direktno baštenskim crevom i jurnjava po dvorištu!

Iskustvo koje nijedno dete ne bi smelo da propusti! Tako se stvaraju najlepša dečije uspomene! Zar ne?

Prijatan dan!

Mini predstava u gostima kod babe

Dok smo bili u gostima kod moje majke, pronašli smo ovu moju staru slikovnicu, ''Ogledalce'' Grigora Viteza, izdanje 1983., sa divnim ilustracijama Marjana Mančeka. Moja mama je sačuvala i dosta mojih plišanih igračaka, pa smo probrali par igračaka, i nabrzinu napravili lutkarsku predstavu.

U priči, zeka, veverica i sojka kreštalica se svađaju oko ogledala, koje je zeka našao na proplanku, i svako tvrdi da je to njegova slika. Sve dok nije naišao meda i... prepoznao sebe na toj ''slici'', i niko, naravno, nije smeo da mu protivreči.

Imali smo ogledalo, medu i zeku, umesto sojke kreštalice poslužilo nam je jedno uskršnje pile, a veverica, prepoznajete li je? Da, to je Zagi,  iz 1987. ako ne grešim, maskota Univerzijade u Zagrebu. Ja sam bila mama medvedica, a M je bio meče.

M je uživao dok smo izvodili našu malu predstavu. Ja sam čitala tekst, a on je rukovao lutkama, i posle dva ponavljanja bili smo spremni da predstavu izvedemo pred širom publikom :).

Knjigu smo poneli sa nama kući i čitamo je skoro svakodnevno.

Na internetu sam uspela da pronađem ovu knjigu u audio formatu na ovom sajtu. Potražite u desnom donjem uglu strane, otvoriće vam se u Windows Media Player-u.

Baci kocku i vozi!

Vratili smo se iz posete babi i dedi, spremni da podelimo par igara sa kojima se ovih dana zanimamo.

Evo jedne koja je ovih dana hit, a koju možete adaptirati na razne načine, da zadovoljite interesovanje vašeg mališana. Potrebna vam je samo jedna kocka sa kružićima različitih boja sa svake strane. Ja sam ovu napravila od kartonske kutije, koristeći ovu sliku.

Na podu sam lepljivom trakom napravila horizontalne linije i na vrhu jedno polje u obliku pravougaonika koje predstavlja cilj igre. Pronašli smo po jedno vozilo od svake boje sa kocke (interesantno, sva su iz Majstor Bob serije, izgleda da Majstor Bob ima najživopisniji vozni park), parkirali ih na start i igra je počela. M bi bacio kocku i pomerio vozilo one boje koju je kocka pokazala. Pomerao ih je za po jedno polje. Na kraju smo dobili pobednika, jer prva je na cilj stigla narandžasta mešalica Dizi.

Moj cilj ovakve jednostavne igre u kojoj se koristi kocka je da M nauči da igra igre u kojima postoje pravila koja treba da sledi, da pre nego što pomeri neko vozilo mora da baci kocku i da se vozila uvek pomeraju za jedno polje. plan je da za neko vreme igramo jedno protiv drugog, da bi u igru uključili i čekanje na red.

A, sve ovo vodi stonim igrama (Ne ljuti se čoveče i slične, ima ih puno za uzrast od 3 godine pa na dalje). Ovo je samo priprema za budućeg šampiona koji će, nadam se, postati moj partner u igranju ovakvih igara.