недеља, 29. новембар 2009.

Bubamare

Kao što sam već više puta pomenula, M zaista voli geometrijske oblike i uživa u svakoj aktivnosti u kojoj se radi nešto sa oblicima. Tako sam danas isekla dva ovalna oblika od crvenog papira i dosta krugova i kvadrata od crnog kolaž papira. Onda sam ih zalepila na celofan izrezan sa unutrašnje kesice od pakovanja žitarica da bi mogao sam da ih odlepi i stavi na jednu od dve bubamare: jednu sam počela sa krugom, drugu sa kvadratom, a ostalo je bilo njegov posao.
U roku od par minuta je izlepio prvo sve kvadrate na jednu, a onda i krugove na drugu bubamaru i to je bilo to. Tako da za sledeću sličnu aktivnost moram smisliti nešto zahtevnije i izazovnije, npr. više različitih oblika ili oblike u različitim bojama.
U svakom slučaju, svidelo mu se, zadovoljan je nastavio da se igra i gleda svoja posla, što je i mami i bio cilj, jer kad god završi neku aktivnost koja mu se sviđa, znam da sam kupila bar pola sata mira :P

четвртак, 26. новембар 2009.

Domaća pica na više načina

Nikada plejdo nije bio tako ineresantan i nikada nije zaokupio M'ovu pažnju na skoro sat vremena, kao što je bio slučaj sa testom za picu. Naravno, ni samo testo ne bi bilo tako interesantno bez jestivog nadeva, paprike, tikvice, brokolija, koji je svesrdno jeo, sa sve živim testom, u toku svog kulinarskog majstorisanja.
I, tako, dok je mama prvi put u životu razvlačila testo za domaću integralnu picu (koju je, usput, M pominjao od zadnjeg puta kad smo jeli kupljenu picu, a on dobio koricu da gricka), M se zanimao mešenjem svoje pice. Malo se pomogao i sekačima za plastelin i čini mi se da je bio vrlo zadovoljan finalnim rezultatom, jer je odmah potrčao da je pokaže tati, kad je ovaj stigao kući.
Mamina pica ipak nije tako ukusna kao kupljena, možda zbog manjka soli i šunke, ali su se zato mama i tata pošteno najeli (njihova je bila sa sve solju i šunkom).
I, pošto je pica tema priče zadnjih nekoliko dana, sinoć sam mu napravila od kutije od žitarica ovaj kartonski set u kojem ima testo za picu i komadići brokolija, paradajza, pečurki i tikvica, plus jedno pečeno jaje i jedna ljuta papričica. Sad sam osuđena da po celi dan ’’jedem’’ picu i govorim ’’uf, uf’’ kad ’’naiđem’’ na ljutu papriku, što izaziva ogromno oduševljenje.


субота, 14. новембар 2009.

Mašta

M me u poslednje vreme neprestano prijatno iznenađuje izjavama koje sve ukazuju na razvijanje jedne divno maštovite i kreativne osobe. Znam da ovaj blog ne bi trebalo da je namenjen maminom hvalisanju o tome kako je njeno dete lepo i pametno, ali nekoliko njegovih poslednjih izjava su me prosto oborile sa nogu:




Prvo je dok smo crtali i pravili kolaž za jednu od svojih škrabotina rekao da je avion.










A ove fleke od farbe na trotoaru ispred naše kuće su, očigledno, ''maji kamion, veiki kamion''.

уторак, 10. новембар 2009.

Šareni kišobrančići

Još jedna igrica, zabavna, laka za pravljenje, inspirisana kišom koja danima lije, lije... Papir, sa iscrtanim drškama od kišobrana zalepljen za metalni pleh, od kolaž papira izrezane kape kišobrana u bojama drški(može bilo koji papir u boji, ali ja sam imala samo raznobojni kolaž papir), komadići magneta zalepljeni za poleđinu kapica. I, eto još jedne igre sparivanja boja. M me je prilično iznenadio kad je iz prve tačno spario sve boje.


понедељак, 09. новембар 2009.

Kutija od pice se duplo isplati

Pre neki dan, dok je M spavao, krenem da izbacim smeće i između ostalog kutiju od pice od prethodne večeri. I tako, gledam kutiju, sve mi nekako žao da je bacim, ovaj karton će biti dobar za nešto, razmišljam. Uđem unutra i krenem da razmišljam šta da napravim. Krenem da sečem krug u sredini, mislila sam da opet napravim neku igru sa oblicima, ali krug mi nekako ispada sve širi i širi i na kraju napravim ovo....

Čim se probudio M je ugledao ''koš'' i celo popodne se igrao bacajući lopte i svakakve druge sitnije igračke kroz njega. Evo kako još može da se koristi :)


I, onda, nešto razmišljam da mora da sam poludela: skupljam svaki karton koji nam prođe kroz kuću, žao mi je da bacim čak i čaše od jogurta, a da ne pominjem kako se ophodim prema novinama, ukrasnom papiru i bilo kom komadu starog papira.
Ipak, kad vidim kako se moj dečak fino zabavlja sa ''igračkom'' za koju mi je trebalo celih 10 minuta da je napravim, nekako se osetim baš... ponosno!
Kao što lepo piše u uvodu Škrabalicinog bloga: Igračke uvek možete kupiti ali je mnogo zabavnije napraviti ih.
I, da, ovo na kutiji jesu fleke od masti, ali zar nije šarmantnije tako :)

уторак, 03. новембар 2009.

Sparivanje boja i kutija od jaja

Ne verujem da sam se ja ovoga prva setila, ali evo ideje: okrenula karton za jaja naopako, vodenim bojama obojila vrhove u bojama slamki, i eto M'ove nove omiljene igračke. E, sad, da bi stavio slamku u rupu iste boje treba mu moje navođenje, tipa: ''Pokaži mami gde je rupa ove boje. Je li to žuta boja?'' Kao što se vidi na slici, kad sam radi povezivanje po boji mu nekad ide bolje nekad lošije. Ali, evo treći dan karton za jaja stoji na njegovom stolu i ne dozvoljava da ga sklonim čak ni da bi se igrali sa plejdom.
 P.S. Nešto slično, ali još zahtevnije, sam davno videla na blogu Montessori Beginnings.

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails